Подвиг у Косовској Митровици: Из амбијента неизвесности и страха до светских висина

Научном јавности у Србији прострујала је вест да су професори Института за физику Природно-математичког факултета у Крагујевцу, проф. др Светислав Савовић и проф. др Милан Ковачевић именовани за уреднике специјалног броја високо рангираног часописа Полимерс. Ово признање у области науке добио је и њихов некадашњи студент Бранко Дрљача.

Овај доктор наука већ петнаест година ради као предавач у Косовској Митровици, на Природно - математичком факултету. У разговору за Спутњик објашњава да је именовање на место уредника у овако значајном научном издању само део посла, у који га је увела љубав према математици, али пре свега према физици.

„Ако би смо покушали некако да рангирамо овај часопис, рекао бих да је то Лига Европе, да можда није Лига шампиона, али свакако је међу боље рангираним часописима према критеријумима по којим ми рангирамо часописе. То је саставни део нашег посла, да будемо рецензенти часoписа, да помажемо колегама код рецензија књига. И друге колеге су једнако учествовале. Свакако, препознати су наши резултати, уочено да би смо ми то могли да урадимо коректно и успешно“, каже Дрљача.

Одмах додаје да је заправо много поноснији на поновно покретање и уређивање једног другог, домаћег часописа, „Bulletin of Natural Science Research“, кога издаје Универзитет у Приштини са тренутним седиштем у Косовској Митровици. Објављује радове из свих поља која се изучавају на факултету, физике, хемије, биологије, географије, математике и информатике. Био је његов главни и уредник за физику.

„Радимо на томе да промовишемо часoпис који настаје на Косову и Метохији, који је међународни, излази на енглеском језику, уређивачки одбор и уредници су реномирани научници, пре свега из земље. Јако смо поносни на њега, јер смо ми мали факултет, а имамо часопис који континуирано излази, који помаже, пре свега научној заједници у Србији, а нама даје преко потребно искуство за рад у већим издавачким кућама и сарадњу са већим институцијама у земљи и иностранству“, објашњава.

Професор Дрљача додаје да студенти на његов факултет углавном долазе са простора Косова и Метохије, али их има и из централне Србије, однос је 60 напрема 40 одсто. Најмање је , каже, студената физике, али додаје да та фундаментална наука, нажалост у последње време генерално нема позицију коју би требало да има, из пуно разлога.

Додаје да је факултет последњих неколико година посебно радио на набавци нове опреме и уређењу кабинета, потрудили су се да студентима максимално приближе ову науку кроз лабораторијски рад.

„Прве две године имају потпуно опремљену лабораторију за стицање знања из фундаменталних грана физике. Поред тога, у Косовској Митровици постоји студентски центар са пет домова који су јако добро опремљени и јако висок проценат студената добија дом, тако да бих позвао младе, ако воле физику, ако су у могућности да нас посете, да попричамо, па ће се можда и одлучити да дођу код нас. Позивам их да дођу и виде шта имамо да им понудимо“.

Наш саговорник, који је рођен у Крагујевцу, поносан је и на чињеницу да ће уређивачки посао у високо рангираном међународном часопису делити са професорима Светиславом Савовићем, који му је био ментор и професором Миланом Ковачевићем, деканом ПМФ-а у Крагујевцу, који му је такође предавао.

Подсећа да је прошле године Крагујевачки универзитет, пре свега захваљујући ПМФ-у, био наш најбоље рангирани универзитет, иако Београд, с обзиром да је наш највећи научни центар, у кога је раније и највише улагано, и даље привлачи највише пажње.

„То са друге стране не значи да у мањим центрима, као што је Косовска Митровица, не пратимо токове који се дешавају у науци у свету и да не радимо на томе. Трудимо се, иако услови које имамо нису упоредиви са онима које имају други универзитети. Трудимо се и радимо, пратимо савремене токове, гледамо да успоставимо комуникацију са универзитетима у Србији, да будемо препознатљиви, пре свега људи који раде код нас на факултету, како би отворили пут ка опремљенијим лабораторијама и сарадњи која може да буде домаћа, али и инострана, пошто наука нема границе“.

Ипак, преко границе, наука се и даље много више цени него код нас, па смо професора Дрљачу питали да ли је имао понуде да ради на неком од страних универзитета. Каже да о понудама и не размишља.

„Живот у Србији ми је потаман. Наравно, није све, као што нигде није, али генерално, дугорочно нисам размишљао да се преселим и радим у иностранству. Краткорочно да, посете другим универзитетима су свакако нешто што сваки научник и академски радник мора да има, да би проширио своја знања и контакте“, каже професор Дрљача и још једном позива младе који воле физику да дођи и виде шта његов факултет на Косову и Метохији може да им понуди.