На заседању 74. Извршног Комитета УНХЦР-а, Дачић је навео да се, према подацима УНХЦР о добровољном невећинском повратку на Косово и Метохију, у јужну српску покрајину вратило свега 12.707 интерно расељених лица.
"Због бројних препрека, укључујући претње и насиље, одрживи повратак је још мањи и процењује се на испод два посто", нагласио је шеф српске дипломатије, наводећи да је тако мали број повратника на Косово и Метохију разочаравајући.
Подсетио је да је по резолуцији СБ УН 1244 из 1999. године, повратак расељених један од главних задатака међународног присуства и привремених институција самоуправе на Косову и Метохији.
Шеф српске дипломатије рекао је да интерно расељена лица у Србији нису у могућности да остваре своје основно право на слободан избор између локалне интеграције и одрживог повратка.
Разлог за то су што, како је рекао, на Косову и Метохији ни 20 година након успостављања међународног присуства, нису обезбеђени услови за одржив повратак, у смислу неопходних гаранција личне и имовинске безбедности, владавине права, одсуства дискриминације и поштовања основних људских и грађанских права.
"Стварање услова за проналажење трајних и одрживих решења за сва лица у расељењу, Република Србија третира као једно од кључних питања од чијег решења зависи стабилизација прилика у региону. Подсећамо да се, уз посвећен рад на збрињавању потреба расељених лица, не смеју занемарити њихова права која имају у месту порекла”, навео је Дачић.