Дани Ермитажа у Србији: Сјај руске уметности од фресака и ћилима до омиљеног порцелана руских царева

Славни санктпетербуршки музеј, који је основала Катарина Велика, чува више од 3 милиона споменика културе различитих епоха и народа: од античких времена до данас, од Антике и Старог истока до Западне Европе и Русије.

За српске посетиоце припремљен је изузетан програм, пре свега две велике изложбе које се реализују у сарадњи са Народним музејом Србије. Реч је о поставци „Невидљива уметност“ која, између осталог, крши главно правило музеја које забрањује дирање експоната, будући да ће то на овој изложби бити дозвољено, па чак и обавезно.Тако ће посетиоци моћи не само да погледају него и да додирну древне фреске, старинске ћилиме и тактилне макете других дела из колекције Ермитажа.

Друга изложба носи назив „Царски порцелан” и нуди одговоре на питања како је изгледала омиљена шољица руске царице Јелисавете Петровне, на каквим тањирима је сервиран десерт Александру I, зашто је Николај I највише волео Готски сервис, али и које су посуђе користили руски цареви на свадбеним банкетима и током морских путовања на јахти "Держава". На овој поставци сазнаћемо и зашто је Рафаеловски сервис прављен читавих двадесет година. Обе изложбе у Народном музеју Србије биће отворене за публику од 24. октобра до 24. новембра 2023. године.

Поводом 100-годишњице српског балета, која се обележава целе овегодине,санктпетербуршки Балет Јакобсона извешће најбоља дела из свог репертоара у Народном позоришту у Београду 24. и 25. октобра. Реч је о једној од најстаријих балетских компанија у Русији и Санкт Петербургу, чија историја траје више од пола векаа која је највише уметничке домете остварила под вођством кореографског мага Леонида Јакобсона. Дела овог лењинградског мајстора минијатуре који је створио посебну плесну форму, у различито време изводиле су светске балетске звезде попут Михаила Баришњикова, Але Осипенко, Маје Плисецкаје.

Поред наступа чувеног театра, 28. октобра у Народном позоришту биће одржан и концерт народног уметника Русије Василија Герела. Светски познати руски баритон који се прославио улогама Оњегина, Родрига, Фигара, Магбета, заједно са трупом Маријинског театра током каријере успео је да освоји престижне оперске сцене као што су Ковент Гарден, Ла Скала, Метрополитен, Дојче опера.

Поред изложби и концерата у склопу манифестације планиране су и филмске пројекције у Југословенској кинотеци: за српску публику премијерно ће бити приказани филмови„Императорке” и „Петар I. Последњи цар и први император”.

Посетиоце Дана Ермитажа очекују и мастер класе, семинари и округли столови. Директор Ермитажа Михаил Пиотровски одржаће 25. октобра јавно предавање „Петербуршки мостови културе” на Универзитету у Београду, а у Београду и Новом Саду биће одржана и рускосрпска научна археолошка конференција.

Да су Дани Ермизажа изузетно важан културни догађај потврдила је и министарка културе Маја Гојковић која је казала да су они признање за нашу културну дипломатију и потврда да као држава завређујемо значајно место на међународној уметничкој сцени.

„Кроз историју смо показали да као народ умемо да чувамо своју традицију али и да поштујемо различитост. Култура нам помаже да се боље упознамо и повежемо са другим народима како бисмо наставили да негујемо културно благо које имамо, а упоредо развијали савремено стваралаштво за будуће нараштаје. То потврђујемо и као домаћини ове важне манифестације која ће посетиоцима наших најзначајнијих установа културе у Београду и Новом Саду приближити богатство Ермитажа и руску уметност“, истакла је министарка Гојковић.

Михаил Пиотровски, генерални директор Ермитажа изјавио је да је Србија прва земља у Југоисточној Европи у којој Ермитаж покреће свеобухватан програм свог присуства и да су Дани Ермитажа само почетак дугорочног деловања овог музеја у региону.

„У сложеној међународној ситуацији, формат Дана Ермитажа омогућава нам да наставимо пуноправни културни дијалог између пријатељских земаља и размењујемо научна искуства и нова открића у области науке и уметности. Правимо први и веома важан корак у развоју наших пројеката у Србији. Размере Дана Ермитажа говоре о озбиљности наших планова“.

Предуслов за одржавање првих Дана Ермитажа у Србији било је потписивање 2023. године споразума о сарадњи у области јачања културно-историјских веза Русије и Србије између компаније „Гаспром њефт“ и Ермитажа. Програм партнерства обухвата подршку руско-српској археолошкој експедицији, одржавање Дана Ермитажа у Србији на годишњем нивоу, организовање изложби и научних конференција, као и заједничке пројекте за очување локалитета историјског наслеђа.