Комунално предузеће које одржава гробље од удовице покојника тражи да уклони ћирилицу, позивајући се на Закон о употреби језика и писма националних мањина, а директор фирме чак тврди да су ћирилична слова, провокација.
"Службено писмо у Републици Хрватској је латиница, а неко друго писмо јавно може да користи само мањина која чини 30 одсто становништва, што овде није случај", изјавио је Зденко Којић, директор фирме „Врси Инфраструктура“.
Он наводи да се ради о породици покојника која живи у Холандији, а пореклом је из села које територијално припада Граду Нину, а чијим су мештанима Врси допустили да се сахрањују на њиховом гробљу.
"То је за мене непоштовање Републике Хрватске која је практички и његова домовина. Јер отићи и дати свим порталима у Србији тај наш допис, а не доћи овде код нас, да видимо да пробамо да решимо тај проблем... Апсолутно сматрам да је циљ провокација, јер је ово иритирало и мештане православне вере. Не знам каква би одлука била да је натпис на ћирилици поставио неко од сталних мештана општине", изјавио је Којић за РТЛ, иритиран чињеницом да су се његовом службеном преписком бавили и српски медији.
Мештанима не смета српско писмо
РТЛ је посетио место у коме се налази спорни споменик. Судећи по њиховој анкети, мештани не подржавају управника комуналног предузећа.
"Ако људи желе да ставе на ћирилици, ја не видим ту проблем. Али, стварно не видим. Мислим да је није требало забранити. Ко зна читати, прочитаће, ко не зна, прескочиће", коментарисала је мештанка Вера.
И њен комшија Маринко размишља слично, иако додаје да се ради о теми која је увек контроверзна, каже да свако заслужује да има надгробни споменик какав жели.
"Мислим да неко ко се копа у Хрватској, може му се писати било којим писмом, па и ћирилицом", рекао је Маринко.
До осамдесетих година прошлог века православни и католици из места сахрањивани су у одвојеним деловима старог гробља, а када је направљено ново, подела више није било. Гробље је заједничко.
Мештанин Мојмир Маринковић каже да у њиховом месту никада није било проблема што се тиче коришћења ћирилице;
„Увек смо били заједно. И дан данас, после тог несретног рата смо у кафани заједно, боћамо заједно. Ево, баш печемо ракију ја и мој комшија“, каже Маринковић који је „хрватски бранитељ“.