Након два мјесеца преговора сада се назиру контуре нове владе у којој би били ПЕС, Демократе, СНП, коју би подржао ЗБЦГ, и посланици албанских мањинских партија. За сада у влади нема Бошњачке странке, нити ХГИ, ДПС-а, док је премијер у техничком мандату саопштио да је УРА добила позив Спајића да преговарају о учешћу у влади.
Пошто је коначно постигнут договор око костура нове владе, може бити мањих промјена, али не и великих изненађења и обрта о чему свједоче претходна два мјесеца покушаја формирања кабинета. Након што је мандатар договорио са коалицијом За будућност Црне Горе мањинску подршку, Демократе су касно синоћ одржале сједницу предсједништва и прихватиле понуду за учешће у 44. влади.
Излаз из непотребно закуване кризе
Младен Стојовић, новинар, за Спутњик истиче да уколико буде реализован представљени план формирања 44. владе, још увијек у форми незваничног, по ком у њу улазе представници побједничке већине, оних блокова који су добили подршку 60 одсто гласача, уз представнике партија мањинских народа, то би био једини разуман излаз из ове непотребно закуване кризе.
„С тим што опет највећи уступак даје коалиција ЗБЦГ, наследник ДФ-а, јер јој неће припасти ниједно министарство, већ само функција предсједника Скупштине и дубина која није баш најјаснија. На тај начин ЗБЦГ пристаје на улогу коју су имале Демократе након 30. августа, када су добили мјесто предсједника Скупштине и тзв. ‘ дубину’. С обзиром на притиске споља, ЗБЦГ је била у дилеми сличној оној описаној у Тамном вилајету: ‘Ко овога камења понесе кајаће се, ако не понесе кајаће се још више. С обзиром да је као друга опција помињана верзија мањинске владе коју би подржао ДПС, ЗБЦГ је у ситуацији да одабере мање кајање”, поручује Стојовић.
Из шире перспективе, каже наш саговорник, ова опција чини се солидним бијегом са губитничке позиције за све чланове побједничке већине са последњих избора, нарочито због чињенице да је Спајић могао да дође до тих 10 посланика који би му подржали пакт са ДПС-ом, али би то била вулгарна издаја бирача и ушли би смо у још дубљу кризу, тешко сагледивих последица.
„Мислим да тако дубока криза не одговара ником осим ДПС-у, који је толико израњаван Скај аферама да је и на Западу свима јасно да би повратком ове странке у било какву директну власт учинили дугорочно велику штету својим интересима у Црној Гори. Из ове перспективе треба сагледати и разрешење кризе око формирања Владе које се назире на хоризонту. Треба ипак сачекати да видимо хоће ли бити субверзивних акција у циљу урушавања оваквог решења. Након свих ранијих епизода, треба да се рачуна на то да је сваки договор овдје рањив сразмјерно снази ‘подземних’ субјеката. Тај утицај и даље постоји али су у минулом периоду ка свим међународним и регионалним центрима моћи слате поруке озбиљних ауторитета да мора да се рачуна на озбиљно штету уколико мафија буде имала уплив у процес формирања Владе. Чини ми се да је та порука, односно апел, правилно протумачен ‘тамо гдје треба’ и да је резултат свега тога и најављени расплет, који је далеко од идеалног али је много бољи од оног ка коме се ишло”, закључује Стојовић за Спутњик.
Бечић се одрекао мјеста предсједника Скупштине
Лидер Демократа Алекса Бечић прихватио да се због деблокаде процеса одрекне позиције шефа Парламента. Умјесто те позиције добиће додатне позиције у Влади.
Мјесто шефа парламента припашће ЗБЦГ, односно највероватније Андрији Мандићу као и још 40 посто мјеста по дубини. Демократама би могао припасти безбједносни систем, а СНП би задржао постојеће ресоре. У Влади би се могла наћи и Уједињена Црна Гора која је своју подршку условила уласком коалиције ЗБЦГ. Њима би највероватније припао ресор просвјете.
Албанске партије су вољне да партиципирају у Влади док су Бошњаци под знаком питања. Они су против формирања власти са ЗБЦГ. Пошто њихови гласови у овој варијанти нису неопходни, постоји велика могућност да се они преселе у опозицију.