Епархија рашко-призренска: СПЦ има право на на заштиту својих објеката, тврдње Приштине неосноване

Саопштење преносимо у целости:

Министар културе Косова г. Хајрула Чеку упутио је 6. октобра писмо Епископу рашко-призренском Теодосију са понудом да Министарство процени и обнови штету у манастиру Бањска након немилих догађаја 24. септембра. Министар Чеку је факсимил писма објавио истог дана на друштвеној мрежи Х, иако је писмо у Епархију званично стигло тек 11. октобра. Пре него што је било могуће да се упути одговор на писмо Министра, 12. октобра појавиле су се нове оптужбе Министарства културе на порталу КОХА.Ту се наводи да Епархија рашко-призренска наводно врши обнову манастира Бањске без одобрења власти у Приштини. Стога Епархија има обавезу да се у вези свих ових питања поново обрати јавности јер очигледно не постоји њиховс искрена спремност на сарадњу и нормалну комуникацију.

Будући да штета у манастиру Бањска 24. септембра није причињена на храму и у историјском делу манастира, већ је реч о поломљеној металној капији, која је новијег порекла, као и оштећењима на објекту гостинског конака ван главног комплекса манастира, што захтева браварске и столарске радове, сматрамо за потребно да обавестимо јавност да је Епархија рашко-призренска већ сакупила потребна новчана средства за ове поправке, захваљујући донацији Фондације манастира Хиландара и да ће штета убрзо бити санирана. Заштита верских објеката и споменика културе је од великог значаја, посебно за нашу Цркву, која ове објекте користи као жива богослужбена места. Зато је крајње је неодговорно оптуживати Цркву, која улаже огромне напоре да сачува своју баштину од рушења и скрнављења на Косову и Метохији у последње 24 године, да се наводно неодговорно односи према ономе што представља темељ нашег идентитета и опстанка у атмосфери континуиране етничке дискриминације.

Поцепана српска застава надомак Бањске, крај Звечана

Питање заштите објеката СПЦ на Косову и Метохији је посебно разматрано и дефинисано Ахтисаријевим Анексом 5, који је влада Косова својевремено прихватила са обавезом да ове одредбе укључи у нови Закон о културном наслеђу. Као што познато, у Анексу 5 Ахтисааријевог плана стоји да СПЦ „има пуно право управљања својом имовином, реконструкцијом и приступа својим објектима“ (Анекс 5, тачка 1.5). Овај документ никада није укинут и стављен ван снаге, јер је управо на основу спремности Приштине да прихвати одредбе Ахтисаријевог плана, Косово у међувремену признао један број држава. Нажалост сведоци смо континуираних напора власти у Приштини да се све што је преостало из овог Анекса 5 овог документа и једним делом ушло у законодавство Косова, укине или реинтерпретира.

Закон о заштити културне баштине, који је предвиђен Ахтисаријевим планом да буде донесен у складу са принципима Анекса 5, још није ни припремљен, нити усвојен од стране Скупштине Косова у складу са преузетим обавезама и постојећим процедурама за законе посебне осетљивости. О овом проблему је неколико година расправљано и на Савету за имплементацију специјалних заштићених зона. Овај Савет се није састајао већ три године јер је садашња косовска влада једнострано одбацила договор из новембра 2020. год. у вези проблема транзитног пута поред манастира Високи Дечани, иако је исти усвојен и потписан од стране ЕУ, ОЕБС-а, два косовска министра претходне владе, СПЦ, КФОР-а и градоначелника Дечана. Непоштовање донесених одлука и споразума од стране косовске владе је кључни разлог зашто овај Савет и даље не функционише.

Стога сматрамо да је неопходно да се питања, као што је штета у манастиру Бањска, решавају у контексту дијалога у Бриселу који, између осталог, предвиђа формализацију статуса Српске православне цркве на Косову и Метохији, а не са позиција ауторитета и претњи, док влада истовремено отворено крши закон о специјалним заштићеним зонама и одлуку Уставног суда Косова у вези земље манастира Високи Дечани, која се не извршава већ седам година и коју садашња влада Косова потпуно игнорише.

Нажалост, оптужбе да наша Црква врши неовлашћену заштиту својих верских објеката, који су истовремено у активној употреби наше Цркве, су крајње провокативне и сасвим нетачне. Епархија рашко-призренска има своју службу за заштиту културне баштине на челу са гђом. Светланом Хаџић и све што је ових година рађено у санирању штете која је начињена првенствено у таласу бројних напада наоружаних албанских екстремиста на светиње СПЦ, урађено је у сарадњи са међународним и експертима које ангажује СПЦ. У периоду 2005-2010 наша Црква је сарађивала под руководством Савета Европе и са косовским представницима тадашњег Министарства културе и том приликом је поправљена штета на 30так оштећених или уништених цркава и манастира које су страдале у Мартовском погрому 2004. године. Али тада је однос косовских институција према СПЦ био толерантнији и било је простора за сарадњу. Ситуација се у међувремену, посебно у последњих три године вишеструко погоршала. У атмосфери у којој су објекти СПЦ и даље изложени случајевима вандализма, пљачки и напада, које косовска полиција углавном не успева или не жели да реши, нити их карактерише као кривична дела са верском или националистичком позадином, потпуно је неоправдано оптуживати Цркву да не брине о својим верским објектима.

Манастир Бањска

Такође, користимо прилику да подсетимо да се Српска православна црква на просторима Косова и Метохије суочава са бројним другим нерешеним питањима, међу којима су и већ поменута питања одбијања извршавања одлуке Уставног суда Косова из 2016. о регистрацији земље манастира Високи Дечани и проблем градње транзитног пута за Црну Гору кроз заштићену зону манастира Дечани (што је од стране правних тимова ЕУ и ОЕБС-а оцењено као кршење закона о специјалним заштићеним зонама). Од скора се појавио и проблем нацрта закона којима се укидају постојећа права СПЦ, а косовска полиција и даље не дозвољава приступ нашем свештенству и верницима и обављање верских обреда у храму Христа Спаса у Приштини и поред тога што је реч о верском објекту који је изграђен у складу са законом, и који је, заједно за земљиштем, уписан у катастру као имовина СПЦ. Такође се наставља негативан однос косовских институција према Цркви и нашем идентитету уз покушаје културне апропријације српских православних цркава и манастира уз честе текстове у медијима који преносе изјаве појединих „експерата“ и „историчара“ који шире отворену верску и националну мржњу.

Већ годинама не можемо да обновимо нити да приступимо једном броју наших верских објеката због забране косовске полиције или противљења општинских власти. Наглашавамо да су ово проблеми који су јасно препознати и у међународној заједници, о којима редовно разговарамо са ЕУ, ОЕБС-ом и амбасаодрима Квинте и других земаља, и који се сваке године помињу у званичним извештајима као озбиљан пропуст у функционисању косовског друштва у односу на верске слободе СПЦ (нпр. годишњи извештаји Стејт Департмента). Овакав однос супротан је основним начелима владавине права и заштите људских и права невећинских заједница и не доприноси изградњи демократског друштва.

Монахиња у припрати манастира Грачаница

Српска Православна црква никада није била затворена за дијалог, али сматрамо да дијалог мора бити заснован на макар минималном степену поверења и да се морају што пре решити горепоменута питања, која су много ургентнија и тичу се владавине права и закона, као и фундаменталних верских слобода.

Грачаница, 13. октобар 2023. године.