Сопоћани су један од најзначајнијих српских културних споменика, који је 1979. године уврштен на Унескову листу светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Стари Рас и Сопоћани.
Отворену припрату на западном крилу цркве саградио је краљ Стефан Душан око 1340. и иста је фрескописана неколико година касније. Преостале избледеле фреске сачувале су портрете Душана, његове жене краљице Јелене и њиховог сина младог краља Уроша.
Манастир је често био мета турских разарања и пустошења. Монаси су били принуђени да највеће светиње склањају и скривају, па су тако 1587. године мошти Стефана Првовенчаног однели у неприступачни манастир Црна Река.
Архитектура цркве свете Тројице припада класичним облицима рашке школе. Основа је једнобродна грађевина, са полукружном апсидом ширине брода на источној страни. Црква је изграђена од тесане сиге, на романички начин. Овакав начин градње је карактеристичан за Приморје.
Фреске манастира осликавали су најбољи мајстори византијског стила. Ктитор је довео најбоље уметнике тадашњег света, из Цариграда, који су на изузетно репрезентативан начин осликали унутрашњост цркве.
Манастир Сопоћани је замишљен и као породични маузолеј. Манастир је још током изградње уобличен и као породична и као гробница људи најоданијих краљу Стефану Урошу I. Осим краља у манастиру су сахрањени и његова мајка, краљица Ана Дандоло, архиепископ Јоаникије I, и први игуман манастира и кнез Ђорђе, млађи Вуканов син.
Манастир Сопоћани припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве. Као целина представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Сопоћани су некада имали богато имање, a данас су се свела на неколико њива око манастира. Зна се да је манастир на извору Рашке имао и своје воденице.
Током периода османлијске власти, у 17. веку, манастир је значајно страдао, а обновљен је у првим деценијама 20. века. Након обнове Сопоћани су једно време били женски манастир. После доласка десет монаха и искушеника из манастира Црна Река 1996. године манастир поново постаје општежитељни, као и што је био у средњем веку. Данас манастир броји тридесет монаха и искушеника.
Црква манастира је једнобродни грађевински објекат. Оригиналност архитектуре Сопоћана су једносливни кровови коју су без купола на истој висини, и висина средњег брода. Стил градње манастира много подсећа на манастир Жичу.
Тачна година градње манастира се не зна, али се претпоставља да је подигнут у другој половини владавине краља Стефана Уроша Првог, највероватније око 1260. године.
Назив манастира Сопоћани води порекло од словенске речи "сопотъ" што значи извор. Тиме је наглашено да је краљ Стефан Урош Први „Рашки на извору“ подигао величанствен манастир. Током средњег века уобичајени називи су били „сопотски манастир“ или „дом Свете Тројице“.