Српски глумац у Русији: Москва мења моје поимање света /видео, фото/

У Русију је стигао пре годину дана, право са основних студија лингвистике и завршене Академије глуме у Бањалуци, а на даскама које живот значе у Москви већ игра на три језика: српском, руском и енглеском. Ових дана одушевио је публику изванредном монодрамом „Мој рат“ у оквиру фестивала „Месец српске културе“ који је одржан у Москви.

У разговору за Спутњик, Костић открива с којим се све изазовима суочава у прилагођавању руском језику и култури, али и каква нова искуства му доноси живот и школовање у Русији, где наставља свој уметнички пут и истраживање позоришног света.

На питање зашто је одлучио да своју глумачку каријеру развија управо у Москви, Раде Костић наводи два разлога. Један је биографски, везан за школовање у Бањалуци у класи професорке Јелене Терпетове-Костић, која је руског порекла. Стил предавања професорке, како каже, приближио му је Русију и руски језик, а његова глумачка класа била је доста изложена утицају руске књижевности и руске глумачке школе, што им је омогућило да се каријерно приближе овом подручју. Други разлог је везан за личну радозналост: Русија и Москва су за њега у сваком погледу, а пре свега уметничком били неистражена територија.

Костић наводи да сваки студент у дијаспори има много проблема са адаптацијом у новој средини, почев од учења новог језика, који је сам по себи постепен и не баш лак процес. Признаје да у почетку уопште није имао мотивацију да учи руски језик, а пре доласка у Русију није имао ни превише времена због других обавеза на основним студијама.

Међутим, како каже, иако је прошао пола курса руског и користио различите апликације за учење, проговорио је руски тек с доласком у Москву где је похађао и припремну наставу за учење језика. Како је напредовао у студијама и удубљивао се у језик, почео је да цени његову лепоту. Ипак, да унапреди своје језичке вештине и разуме руски начин живота и традицију највише му је ипак помогао живот у студентском дому са студентима Русима. Како каже кроз шалу, ту је научио „и псовке, и жаргон, и све основно за живот“.

Костић описује и изазове прилагођавања култури, језику и начину живота у Москви као разноврсне и фасцинантне:

Чак и вожња метроом, како каже млади глумац, сама по себи је јединствено искуство, јер упознајеш разноликост града и срећеш људе различитих националности, а Москва је толико велика да је немогуће све истражити за кратко време.

Посебно га је импресионирало обиље позоришта и представа у граду, које одсликавају шароликост и мултикултуралност Москве.

У вези са својим искуством у раду са руским редитељима и глумцима, Костић напомиње да још није сарађивао са познатијим руским редитељима, али је радио са руским глумцима у Енглеском позоришту чиме се и тренутно бави. Истиче да фундаментални принципи глуме надилазе језичке баријере, професионализам и заједничка посвећеност занату неопходни су за успешну сарадњу, без обзира на културну позадину људи који су укључени.

„Није битно где си, ако направиш добру екипу и у неком селу, имаћеш добру представу“, истакао је Костић.

Монодрама „Moj рат“ је ауторско дело инспирисано Чарлијем Чаплином и његовим филмом „Велики диктатор“, а занимљиво је да у представи, која је условно на српском језику, Костић говори и на измишљеном немачком језику:

„То је језик који је Чаплин измислио да би се нашалио, мислим да је то еуфемизам. Ја сам се толико напатио док сам то учио, јер то овако изгледа потпуно бесмислено. Не могу да повежем ни са енглеским ни са немачким, јер нема ту конструкције реченице. Сваки пут пред представу, ово на српском не морам ништа да понављам, али оне две странице текста...“

Као своје планове у будућности, Костић наводи да планира да преведе своју монодраму „Мој рат“ на енглески и руски језик, као и да настави да ради у Енглеском позоришту, у ком глуми у четири представе.

На питање да ли би радије остао у Русији или се вратио у Босну и Херцеговину, каже да не може да планира толико унапред, али да нема проблем ни да остане у Русији, ни да се врати.