На питање да ли је било на њу притисака поводом дешавања у Бањској, она је рекла да није било притисака, али да се разговарало о томе и ситуацији на КиМ.
Додала је да се разговарало и о дијалогу и шта је то што следи, као и о Бриселском споразуму и ЗСО и прошлогодишњем самиту Берлинског процеса, када је Курти у сред Берлина рекао да за њега Бриселски споразум не постоји и истакла да тада није било реакција на то.
Брнабићева је рекла да је подсетила на све што се дешавало пре 24. септембра у Бањској, да је Курти расформирао мултиетничку полицију на северу КиМ. Она је истакла да за Србе не постоје никакви базични услови за нормалан живот и да је замолила да се о томе не говори као о политичком већ хуманитарном питању и да треба обезбедити основна људска права за Србе и неалбанско становништво.
„Да ли неко може да рачуна на то да се на њих не пуца и да неће завршити у затвору и да их неће тући и матретирати“, запитала је Брнабићева.
Она је рекла да притвори трају у просеку 21 месец, да то није више политичко питање већ хуманитарно питање, као и да је од маја, 2.000 српских породица напустило КиМ.
Брнабићева је навела да је право питање шта треба Европа да уради да се то промени.
Не очекујем лаке разговоре на састанку велике петорке у Београду
Брнабићева је рекла да не очекује лаке разговоре на предстојећем састанку „велике петорке“ у Београду 21. октобра, али да очекује помоћ како би Србима на КиМ била омогућена основна људска права.
„Не очекујем лаке разговоре, али ја очекујем можда сувише наивно да заиста виде како људи на КиМ живе и колико је то ван стандарда који треба да постоје било где на свету, а најмање на територији европског континента. Да виде то и да нам помогну и раде са нама да добију људска права па онда све остало“, рекла је Брнабићева за Танјуг.
На питање са којим се државницима током самита састала, Брнабићева је рекла да је било доста билатералних сусрета, међу којима је истакла састанак са председницом Мађарске Каталин Новак, са министром спољних послова Велике Британије Џејмсом Клеверлијем, председником Владе Шпаније Педром Санчезом, председником Владе Холандије Марком Рутеом, као и кратак разговор са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен.
„Разговарали смо о свим текућим стварима, очекујемо ускоро посету Урсуле фон дер Лајен Београду. Надам се да ће проћи добро и да ћемо имати прилике да објавимо још неке добре вести које се тичу пројеката и сарадње ЕУ и Србије“, навела је Брнабићева.
Она је рекла да је на самиту било речи и о дијалогу о нормализацији између Београда и Приштине.
„Што се тиче дијалога Београда и Приштине, било је позива на наставак, на деескалацију. Али као што смо видели и у Гранади, није ту проблем у Београду. Председник Александар Вучић је у Гранади желео да се види са сваким, како би дошло до деескалације, до смиривања тензија, до дијалога на коме би разговарали. И како би утицали да Срби и други неалбанци на КиМ имају базична људска права. Говоримо о базичним људским правима ни о чему софистициранијем“, нагласила је Брнабићева.
Она је посебно истакла да су се на самиту чули и позиви за формирање Заједнице српских општина на КиМ.
„И чула сам да су сви причали о томе да је заиста крајње време за оснивање ЗСО. Да је прошло више од 10 година и да је потпис ЕУ на том документу - Бриселском споразуму и да треба да дође до формирања заједнице. Тако да је то најупечатљивије у односу на све састанке до сада“, закључила је Брнабићева.