Научници су детаљно испитали тај “сјај” како би утврдили да ли се заиста ради о флуоресценцији, као и да ли је флуоресценција забележена у музејским примерцима природна или је узрокована неким хемикалијама. Такође су истраживали везу између врсте и степена флуоресценције и начина живота, како би видели да ли је ова “способност” од користи.
Ноћна светла
Посетиоцима ноћних клубова је од раније познато да бела одећа или џин-тоник светле плавом бојом под УВ светлом. Ово је добар пример флуоресценције — када енергију из УВ светла, електромагнетског зрачења које људи не виде, апсорбују одређене хемикалије.
Те хемикалије затим емитују видљиву светлост, односно електромагнетско зрачење ниже енергије. У случају џин-тоника, то се догађа због молекула кинина у тонику. У случају животиња, до тога долази због протеина или пигмената у њиховим љускама, кожи или крзну, пише Лајв Сајенс.
Флуоресценција је прилично честа међу животињама; налазимо је код птица, рептила, водоземаца, риба, корала, мекушаца и слично. Знамо да људске кости, зуби и нокти сјаје под УВ светлом.
Биолошки феномен
Проучавајући ову појаву, научници су прикупили очуване и смрзнуте примерке из музеја и паркова дивљих животиња. Пронашли су јасне доказе флуоресценције у белом крзну, бодљама, па чак и на кожи и ноктима коала, тасманијских ђавола, краткокљуних јежева, мачака и других сисара.
Особину флуоресценције су имали и свеже добијени и хемијски нетретирани музејски примерци, што значи да овај сјај нису узроковале хемикалије за конзервирање попут боракса или арсеника и да се заправо ради о биолошком феномену.
Затим су посматрали да ли је флуоресценција чешћа код ноћних врста. И да, ноћни сисари су били више флуоресцентни, док су водене врсте биле мање флуоресцентне од оних које живе на дрвећу или копну. Научници су стога закључили да је флуоресценција врло честа код сисара, а остаје само да се открије која је корист од таквог “сјаја” у процесу еволуције.