Један такав случај је онај који је открио тим научника, предвођен макроекологом са Универзитета Јорк Инес Маринс. Они су анализирали величину бројних биљака и животиња широм света. Користећи податке из базе података „БиоТАЈМ“, тим је упоредио величину биљака и животиња забележених између 1960. и 2020. године.
Оно што су открили изазвало је забринутост у научним круговима. Иако је величина варирала током година код различитих врста, са сигурношћу су установили да се морске рибе – смањују, преноси „Универзитет Мејн“.
Не само да су рибе све мање, већ су открили и да се у појединим екосистемима смањује број јединки већих рибљих врста и да их замењују јединке мањих врста. У преводу, укупна биомаса свих риба на тим просторима остала је скоро иста, али сада више има ситније рибе.
Величина тела кључни фактор замене врста
Студија коју су спровели, а која је објављена у часопису „Сајенс“, показала је да се такав образац појављује код морских риба широм света. Закључили су да је величина тела кључни фактор који проузрокује да неке врсте риба замене друге у различитим екосистемима. На пример, велики бакалар се све више замењује мањим скушама.
„Као научнику, заиста је фасцинантно сазнати како се неки аспекти природе драстично мењају, док други аспекти природе показују значајну стабилност“, изјавио је професор екологије са Универзитета Мејн Брајан Мек Гил, који је учествовао у раду научног тима.
„Али економски гледано, ово има велике практичне импликације у држави која се бави риболовом као што је Мејн. Велике рибе су пожељне мете риболоваца, али велике врсте риба постају све мање и замењују их мање врсте. Сада знамо да се то дешава не само у заливу Мејн, већ и широм света“, додао је он.
Професор Мек Гил истиче да ће научници морати даље да истраже зашто је ова промена забележена (до сада) само код морске рибе.