Србија не изгледа добро у квалификацијама, много се лута са идејом, са формацијом, са улогама играча на терену, нема оне оштрице у нападу која је српски тим красила у квалификацијама за претходно Светско првенство, одбрана је једнако порозна као и увек, док у везном реду фали и креативности и чврстине.
Све у свему, ништа није како треба, а поврх свега тога селектор Драган Стојковић је у претходном периоду посезао за досад никад виђеним експериментима не би ли успео да пронађе добитну комбинацију.
Тражи се Стојковић, траже се и играчи, али се чини да времена за то више нема – дошло се дотле да нове идеје не смеју да буду пласиране, дошло се до момента када се мора вратити на почетак и радити оно што се до Мундијала у Катару радило.
Напад испред свега, то је филозофија коју је Стојковић прокламовао и као клупски тренер и као репрезентативни селектор и сада је тренутак истине за њу – или ће Србији трасирати пут ка Европском првенству или ће је потпуно вратити на нулту тачку са императивом новог почетка.
С тим у вези, Србија мора да нападне Црну Гору од почетка утакмице (уторак, 20.45), свим силама, да потврди индивидуални квалитет који има и тиме сакрије све своје мане, а има их на претек.
Спекулације о именима играча овога пута нећемо износити, Стојковић увек изненади, а нека сада не буде изненађења, нека се напада, нека се иде како је ишло досад, па куд пукло – или пуковници или покојници!