Иза нас је половина године када смо уживали у чистом ваздуху, а испред нас она половина године где очекујемо већи број дана где ће бити повећано загађење ваздуха. Метеоролошки услови су такви да се загађујуће супстанце задржавају у нижим слојевима атмосфере и зато што почиње грејна сезона.
Годишња гранична вредност за суспендоване честице ПМ2.5 је 25 µг/м³. Највеће прекорачење забележено је у Новом Пазару чак 43 микрограма по кубном метру, затим следе Ужице, Ваљево, Панчево, Смедерево, Пирот, Београд, Краљево, Чачак, Косјерић, Суботица, Ниш.
Мери се концентрација јако малог броја загађујућих материја
Др Мирјана Перишић, са Института за физику у Београду, Лабораторије за физику животне средине, напомиње да из године у годину извештаји описују ситуацију која је јако лоша.
„Већина грађана у Србији удише ваздух јако лошег квалитета. То је трећа категорија ваздуха. Јако загађен ваздух у којем је већина загађујућих материја прекорачила своје граничне вредности. Оно што је још лошије од тога је то да се закључци базирају углавном на концентрацији јако малог броја загађујућих материја, свега неколико. У већим градовима је то и до десет, у мањим градовима свега две, три загађујуће материје“, наглашава Перишићева за РТС.
Зелене тачке у извештајима о квалитету ваздуха које говоре да је ваздух доброг квалитета, говоре само да су на том мерном месту у ствари мерене две, три загађујуће материје и да су ПМ2,5 честице изостављене, а које су најзначајнија загађујућа материја у амбијенту.
„Оно што је познато, јесте да хиљаду загађујућих материја и више од тога у урбаној средини може да буде штетно по људско здравље. Може да буде токсично, мутагено, канцерогено и све су то ефекти који доводе до преурањених смрти и оболевања од различитих облика респираторних и других болести“, истиче др Перишић.
Због тога је неопходно унапредити мониторинг, првенствено у погледу броја загађујућих материја које се мере, јер само тако можемо поуздано одредити шта су извори загађења. У урбаним срединама то су најчешће индивидуална ложишта и то у овом хладнијем периоду године, саобраћајне активности и индустријске активности, пре свега енергетски сектор.
Досадашњи извештаји показују да је 2019. године био лош квалитет ваздуха у свим градовима у Србији, да би затим био забележен одређени тренд пада који се може повезати са смањењем антропогених активности, активности индустрије и привреде у периоду пандемије вируса корона.
За примену Владиног Програма заштите ваздуха до 2030. године потребно 2,5 милијарди евра
Поред индивидуалних ложишта и саобраћаја, енергетски сектор доприноси лошем квалитету ваздуха
„Можемо рећи да се ситуација у атмосфери још увек није довољно стабилизовала и није се вратила на оно пређашње, мада су мале разлике које можемо да уочимо, првенствено кроз научна истраживања и у тим извештајима које публикује Агенција за заштиту животне средине“, додаје Перишићева.
Законска обавеза за надлежне институције је да обавештавају јавност увек када је у питању повећано загађење ваздуха. У Европској унији постоји прогноза загађења ваздуха која је везана за метеопрогнозу. Перишићева напомиње да су базе података у Србији већ довољно попуњене и поред тога што се прати мали број загађујућих материја, али да се већ на основу досадашњих података на основу функционалне зависности метеорологије са загађењем добије и предикција.
Крајем прошле године Влада Србије је усвојила први стратешки документ Програм заштите ваздуха до 2030.године са Акционим планом. За његову примену потребно је 2,6 милијарди евра.
Познато је да је аеро-загађење један од водећих фактор ризика за људско здравље а последица је око 12.000 превремених смрти годишње у Србији, наводи се у документу Владе. Ако се остваре мере предвиђене Програмом заштите ваздуха до 2030. године, како стоји у том документу, број случајева превремене смрти услед излагања повећаним концентрацијама ПМ2,5 честица, 2030. године ће се смањити на око 7.400 случајева.