Брнабић је нагласила да је конференција која се одржава у сарадњи са Светским економским форумом, а окупља више од 600 учесника из 30 земаља, прилика да се чује како ће Србија, између осталог и кроз Био4 кампус, омогућити трансфер технологије из науке у индустрију, као и да представи прву Мапу пута који води од истраживања до иновација.
Најавила је да ће током скупа бити потписан и меморандум о разумевању са „Гинко Бајоворкс“, једним од лидера у биотехнологијама.
„Поставили смо сцену за јак еко систем, отворили научно технолошке паркове, поставили приоритете у инвестицијама. Најмодернији Дата центар у Крагујевцу доступан је свим институтима и научно технолошким парковима“, рекла је премијерка.
Брнабићева је подсетила да се Форум одржава уз подршку Био4 кампуса, који ће наставити да мења курс наше земље и додаје јој такмичарксе предности.
„Србија ће ускоро постати дом Био4 кампуса, новог биоевропског хаба који ће омогућити глобални напредак са вишедисциплинарним циљевима“, рекла је она и нагласила да ће тај нови хаб окупити више од 1.000 докторанада.
Учеснике скупа је позвала да погледају макету како ће изгледати кампус и нагласила је да су сви добродошли да постављу питања тиму владе који ће објаснити све круцијалне појединости кампуса.
„Планирамо да имамо и девет научних института, Институт за молекуларну генетику и гентески ижењеринг, седам факултета који ће обухвати биологију, фармацију и истраживачке и фармацеутске комапније које већ постоје у Србији“, рекла је она.
Казала је да изградња почиње за два месеца, да ће кампус имати 110.000 квадрата на око 20 хектара.
Председница Владе изразила је уверење да сви можемо да допринесмо расту и развоју науке и економије.
„Врло сам убеђења да ће Био4 порјекат наставити да мења курс наше земље и додаје такмичарксе предности, Биће то место за пројекте који ће одговорити на изазове различитих области“, рекла је Брнабићева.
Нада се да ће форум поставити основе за сарадњу наредне године, да испунимо мисију и решимо све задатке који су пред нама.
Брнабићева је нагласила да ће нацрт Закона о здравственим евиденцијама који ће бити усвојен и електронска евиденција здравствених евиденција унапредити читав наш здравствени систем и биогенетски регистар.
Последњих неколико година окружење које смо креирали за ИТ компаније довело је до тога да је неколико великих компанија довело своје центре за истраживање у Србију. Наша влада потписала је неколико меморандума о разумевању са компанијама као што су Рош, Такеда, НСД, Свис рокет, Астра Зенека, Фајзер и друге, навела је премијерка.
На крају дана, како је најавила, потписаћемо меморандум о разумевању са „Гинко Бајоворкс“, једним од лидера у биотехнологијама.
Брнабићева је нагласила да је поред сарадње са индустријом, најважније да подржимо наше научнике, да могу да раде у нашим институтима и пронађу пут да побољшају не само нашу земљу, већ и свет.
Биотехнологија је кључна за медицину, пољопривреду и производњу хране. Стога ћемо расправљати о томе како да користимо биоинжењеринг да би имали здравију будућност и како да упослимо вештачку интелигенцију, рекла је Брнабићева.
Премијерка је са директором Светског економског форума Миреком Душеком отворила другу Међународну конференцију „Будућност биотехнологије“ у Палати Србија у Београду, на којој учествују представници више од 30 земаља из целог света.
Конференција се по други пут одржава у Београду у организацији Владе Србије у сарадњи са Светским економским форумом, Центром за четврту индустријску револуцију и Програмом Уједињених нација за развој (УНДП) и уз подршку БИО4 кампуса.
Форум је окупио више од 600 учесника из око 30 земаља, представника влада, академске заједнице, научних и истраживачких институција и привреде.
Током конференције, која се одржава данас и сутра на више панела ће се разговарати о темама из области биотехнологије, биоинформатике, биоинжењеринга и биомедицине а посебан програм ће бити посвећен зеленој биотехнологији, одрживим решењима и иновацијама који воде ка „зеленијој“ и еколошки одрживој будућности.
На Форуму учествују и велика светска имена међу којима су Милица Радишић са Универзитета у Торонту са Института за биоматеријале и биомедицински инжењеринг, затим једна од оснивач „Gingko Bioworks“, компаније специјализоване за биотехнологију Решма Шети, професор са Универзитета МИТ (Massachusetts Institute of Technology) Тимоти Лу и други.
На једном од панела ће учествовати и представници наше дијаспоре, научници и истраживачи који раде на водећим светским универзитетима и у великим мултинационалним компанијама.
Посебна сесија биће посвећена темема животне средине, тзв. „грин шоу рум“, где ће бити и презентација стартапа из Србије који се баве овим областима, као и неколико презентација из ове области које води директор Био Сенс института Владимир Црнојевић.
На једном панелу ће се говорити о томе како од науке доћи до индустрије и како да се уради технолошки трансфер онога што раде наши научници и истраживачи и како да се то комерцијализује а чуће се и примери успешне праксе из више земаља.