Отворен је 19. октобра 1963. године пројекцијама анимираног филма „Солиста‟ Николе Мајдака, победничким филмом на међународном фестивалу ваздухопловних филмова у Довилу, „Другови”, и дугометражним играним филмом „Радопоље‟ Столета Јанковића, једног од лауреата Фестивала у Пули.
У тадашњој штампи препознат је као „специјализована биоскопска дворана намењена првенствено пројекцијама краткометражних и документарних филмова”.
Фестивал неснимљених филмова
Шест деценија неговања квалитетног филма, биће обележено покретањем новог фестивала, доделом почасних седишта одабраним филмским ауторима, дигиталном архивом личних прича из биоскопа, филмским маратоном, изложбом у Филмској галерији и новим визуелним идентитетом, а све под слоганима „Боље је у биоскопу” и „Места нису нумерисана, али су нека резервисана”.
„У ери када многи не размишљају о култури ми смо желели да погледамо у ретровизор и видимо шта је било протеклих шест деценија, где смо сада и како желимо да гледамо у будућност. На идеју Стефана Арсенијевића, редитеља и дугогодишњег уредника филмског програма Културног центра Београд, одлучили смо да организујемо Међународни фестивал нереализованих филмова, односно неснимљених филмова. Рајко Грлић, Срђан Карановић и Горан Марковић говориће о пројектима које су годинама припремали, желели да сниме, али се нешто десило и нису успели“, каже за Спутњик Иван Аранђеловић, уредник филмског програма КЦБ-а.
Фестивал неснимљеног филма отвара редитељ Рајко Грлић (чија је књига и била инспирација за покретање фестивала) заједно са писцем, новинаром и сценаристом Антом Томићем и глумцима Гораном Богданом и Иваном Рошчић. Биће представљен сценарио рађен по Томићевом бестселер-роману „Чудо у Поскоковој Драги“.
Дворана Културног центра Београда, 1994.
© Фото : Спутњику уступио Културни центар Београда
Другог дана фестивала Горан Марковић представиће сценарио за филм „Доктор Д” који говори о фиктивном ратном злочинцу који преузима лажни идентитет надрилекара. Публика ће моћи да чује оригинални сценарио у извођењу Тихомира Станића, Сергеја Трифуновића и Катарине Марковић.
Срђан Карановић ће 21. октобра представити пројекат на којем је радио више од 30 година - „Трамонтану”, неочекивану љубавну причу са елементима бајке која се протеже кроз више деценија и више генерација. У разговору ће поред Стефана Арсенијевића, учествовати и продуцент Мајк Дауни.
Нон-стоп биоскоп
За 22. октобар планиран је филмски маратон „Нон-стоп биоскоп” као омаж програму који је осмислила прва филмска уредница ДКЦ-а, Марија Маринчић Мајдак.
Борба, 21. окт 1963., из архиве Библиотеке града Београда
© Фото : Спутњику уступио Културни центар Београда
Од 11 до 23 часа приказиваће се актуелни, европски филмови по популарној цени од 200 динара. Прва два термина у недељу од 11 и 13 сати резервисана су за цртане филмове као што је била пракса шездесетих, а у 15 сати на програму је вишеструко награђиван филм „Лето када сам научила да летим”.
Као ексклузивна посластица, пре пројекција биће приказивани филмски журнали из октобра и новембра 1963. године.
Хвала филмским ауторима
Аранђеловић каже да су желели да неким српским и југословенским ауторима кажу хвала за све филмове које су снимили па ће тако Ђорђе Кадијевић, Здравко Шотра, Боро Драшковић, Миша Радивојевић, Желимир Жилник, Лордан Зафрановић, Срђан Карановић, Горан Марковић, Слободан Шијан, Рајко Грлић, Емир Кустурица и Дарко Бајић добити у ДКЦ-у своја седишта.
„У Дворани КЦБ-а има 295 места, али су они одабрали своја омиљена места у биоскопу и на тим местима ће бити назначено да су та места резервисана. То не значи да наши редовни посетиоци не могу да седну на та места. Напротив, треба, али уколико једног дана Дарко Бајић дође у наш биоскоп и пожели да погледа неки филм, он ће апсолутно имати своје резервисано место и моћи ће да гледа филм из столице коју је лично одабрао“, истиче Аранђеловић.
Промоција књиге Стефана Арсенијевића о Срђану Карановићу, 2023.
© Фото : Спутњику уступио Културни центар Београда
Оаза квалитетног филма
ДКЦ је деценијама препозната као дворана доброг филма у којој се може погледати квалитетан филм.
„ДКЦ је данас оаза квалитетног филма. Некада је било место где су се одржавали филмски маратони, где су се тражиле карте више за Фест. У ДКЦ-у је створен Фестивал ауторског филма и био је платформа за много нових младих аутора који су ту стасавали, учили и замишљали своје покретне слике. То је сала у којој се одржавају пројекције на Фесту, Фестивалу ауторског филма и Слободној зони, представљање националних кинематографија и њихових најновијих остварења“, каже Аранђеловић.
Публике, наглашава, увек има:
„Из године у годину бележимо пораст посете и желимо да одржимо тај позитиван тренд. Увек ћете моћи да погледате добар филм у ДКЦ-у, присуствујете разговору са ауторима, а у галерији ће ове године бити изложено све оно што је обележило протеклих шест деценија ове дворане“.