Дан када је Београд ослобођен од немачких окупатора

Београдска операција била је једна од најкрупнијих и најважнијих битака у Другом светском рату на нашем простору.

Ослободиоцима, совјетском Црвеном армијом, заповедао је генерал Владимир Жданов (1902 - 1964). Јединицама Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) командовао је генерал Пеко Дапчевић (1913 — 1999).

Операција ослобађање Београда почела је 12. и трајала до 20. октобра 1944. године.

Београд је тада ослобођен после три године и седам месеци окупације (април 1941 – октобар 1944).

У Другом светском рату град је страховито страдао, како током Априлског рата 1941, када је тешко бомбардован и великим делом разорен, потом током трајања немачке окупације.

Савезничка ваздухопловства су током 1944. године бомбардовала Београд током априла, маја, јуна, јула, септембра 1944. Укупно у 11 наврата. Најразорније је вероватно било бомбардовање на православни Ускрс 16. и 17. априла 1944. године.

Јединице Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) доспеле су до обода града, односно до Жаркова и Чукарице, 14. октобра. Током ноћи 13. на 14. октобар заузета је Авала.

Потом, током после поднева 14. октобра уследио је заједнички напад на Београд Црвене армије и снага НОВЈ, из четири праваца, односно колоне.

Немачке трупе пружале су озбиљан, оштар отпор.

Један правац наступања био је од Чукарице према Савском пристаништу. Други смер продора био је од Топчидера пут улице Краља Милана. Наредна два правца била су од Бањице преко Дедиња према Крунској улици, и низ Булевар краља Александра пут Душанове улице.

Током првог дана и ноћи завршне фазе операције запоседнута је Бањица, Дедиње, Топчидер. Ослобођена је такође Дунав станица. Поједине јединице НОВЈ и Црвене армије доспеле су до Славије и Мостара (простор данашње петље).

Жестоке борбе вођене су на потезу улица Милоша Великог и Немањине, где су се немачке трупе одлучно браниле.

До здања Народног позоришта ослободиоци допиру негде предвече 16. октобра. Зграда је заузета сутрадан.

Жестоке борбе вођене су око обезбеђења моста преко Саве, железничког, као и на простору падине од Теразија, од хотела Москва, према Сави. Потом код Шећеране на Чукарици, такође највероватније због прилаза реци. Артиљеријску подршку немачке трупе су имали са Аде Циганлије и са Бежаније.

До 18. октобра Немци су покушавали и контранападе, тако да су смењиване иницијативе једне и друге стране.

Увече 19. октобра на врх облакодера „Албанија“ на Теразијама постављена је застава Југославије са петокраком. Било је то догађај великог симболичног значаја.

То здање било је највиша зграда ондашњег Београда. Заставу је поставио партизан Миладин Петровић.

Тада је заузета и главна Железничка станица у дну Немањине, као и хотел „Москва“ на Теразијама.

Немачке јединице повукле су се преко Саве током ноћи између 19. и 20. октобра. Те ноћи, у раним јутарњим сатима ослобођен је Калемегдан. Горњи град је у то време био војна тврђава, недоступна цивилима. Тако је било и у међуратном периоду.

Немци су жестоко бранили и те ноћи прилазе мосту на Сави, као и Калемегдан.

Савски мост ослободиоци су заузели ујутро 20. октобра. Немци су претходно минирали мост с намером да га подигну у ваздух одмах пошто њихове трупе буду пребачене.

Мост је спасен тако што су пресечени каблови за детонацију. Спасавање моста приписивано је учитељу Миладину Зарићу.

Према другој верзији, заслуга припада земунцима Николи Милованчеву и Крсти Вучићу. Према трећој верзији, експлозив на мосту су демонтирали припадници Дунавске флотиле Црвене армије, за шта је одликован капетан Григориј Орхипенко.

Земун је ослобођен 22. октобра. Немци ће се потом утврдити у Срему на потезу који ће постати познат као Сремски фронт, углавном на линији раздваја српске и хрватске етничке већине. Притом, у Београду су остали прикривени припадници немачких снага с циљем диверзантских дејства у позадини. Те групе су затим разбијене.

Комплекс Спомен гробља ослободиоцима Београда, насупрот улазу у Ново гробље, отворен је свечано 20. октобра 1954. на десетогодишњицу ослобођења града.

На површини од 1,12 хектара сахрањено је 1.395 борца Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и 818 бораца совјетске Црвене армије.

Током ослобађања града погинуло је 2.944 припадника Народно ослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и 961 борац Црвене армије.

Уочи обележавања две деценије од ослобођења Београда, авион совјетске делегације ударио је, несрећним случајем, у Авалу. На месту пада летелице подигнут је споменик. Том приликом погинули су маршал Сергеј Бирјузов (1904 - 1964) и генерал Владимир Жданов (1902 — 1964).