Вучић је изјавио да железничка станица у Прокопу изгледа веома лепо.
"Као да смо на аеродрому неком. Имаћемо и шатл воз, који ће ићи највероватније према Сајму. То ће бити дужине само 900 метара, али желимо да то направимо на најбољи могући начин", рекао је Вучић.
Истакао је да ће Београд и Србија бити потпуно другачији када буде 2028. године отворена прва линија метроа.
"Додатна паркинг места ће бити потребна, поред гараже... јер ће ту и Телеком, Дунав осигурање и сви други имати зграде. Ово постаје нови центар града, сви ће хтети да буду ту, јер ће све бити на једном месту", рекао је Вучић и честитао свима који су учествовали у пројекту нове станичне зграде.
Поручио је да Прокоп није само железничка станица и да добра железница треба да допринесе развоју свих делова земље.
"Већ радимо пругу Ниш - Брестовац 23 километра која ће бити за брзину од 120 км/сат, а радимо 108 километара између Новог Сада и Суботице, пругу за брзину до 200 км/сат, која ће бити готова до краја 2024. године. Тада ће се до Суботице путовати сат и 10 или 15 минута. За годину или годину и по када заврши Мађарска свој део, стизаће се од Београда до Будимпеште за два сата и 40 минута, а до центра Беча ће се стизати за четири и по сата", рекао је он.
Подсетио је да Србија ради на пројекту брзе пруге од Београда до Ниша где ће возови ићи брзином од 160 до 200 километара на сат.
А онда ћемо продужити ка Прешеву, рекао је председник и додао да ће се обновити и део барске пруге од Ваљева до Врбнице на граници са Црном Гором у дужини од 210 километара, где ће возови ићи око 110 км/сат.
Свечаном отварању присуствовали су и премијер Ана Брнабић, председник Републике Српске Милорад Додик, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, министар финансија Синиша Мали, градоначелник Београда Александар Шапић, представници српских железница и извођача радова.
Шапић: Историјски важан пројекат за Србију
Градоначелник Београда Александар Шапић рекао је да му је велико задовољство и част што присуствује отварању историјски важног пројекта не само за Београд, него за Србију.
"Имао сам ту врсту среће, имам је и даље, да су се за период док се налазим на месту градоначелника Београда догодиле четири, можда, најважније инфраструктурне ствари везане за наш град. Започети су радови на Београдском метроу, завршена је железничка станична зграда Прокоп, ова на којој се данас налазимо", рекао је Шапић.
Шапић је додао да ће следеће године да се крене и у изградњу пропратних саобраћајница, које су главне везе ауто-пута са овом железничком станицом.
"Раде се две велике петље које ће омогућити друмском саобраћају да буде директно повезан са Прокопом и радимо једно идејно решење, ја сам то сада председнику рекао, надам се да ће бити могуће, а то је повезивање пешачким путем железничке станице са Клиничким центром, породилиштем и са Улицом кнеза Милоша, практично са центром града. То би била једна врста пасареле, али велике пасареле која би омогућила да сви они људи који иду у Клинички центар не морају да иду колима, неће имати проблем са паркирањем које је данас у Београду заиста све веће и веће", додао је он.
Он је рекао да ће овај пројекат са свим додатним садржајима и идејама дати нову димензију Београду.
Зграда има 100 места за паркирање и заустављање возила на горњем нивоу комплекса, 12 покретних степеница и 10 лифтова, 13 комерцијалних садржаја.
Радови на изградњи нове станичне зграде у Прокопу почели су почетком августа 2022. године, а рок за завршетак радова био је 15 месеци.
Њима је претходио завршетак радова на плочи железничке станице Београд Центар, на коти 105, површине од скоро 50.000 квадрата.
Станична зграда Београд Центар пројектована је изнад 10 колосека и шест перона, а тренутно је изграђено и у функцији осам колосека и пет перона.
Нова зграда ће имати комерцијалне садржаје на више од 1.020 метара квадратних: ресторан, кафе, здрава исхрана, пекара, киосци, апотека, банка, мењачница, рент-а-кар, инфо пулт Туристичке организације Београда, амбуланта, канцеларија МУП-а, билетарнице и просторије које користе железничка предузећа Инфраструктура Железница Србије, Србија Воз и Београдчвор.
Зграда је висока 26 метара, дужина кровне конструкције износи 80 метара, а попречно 63 метра, а у зграду је уграђено више од 700 тона челика и 23 километра челичних профила, наводи фирма ПСП Фарман Београд која је градила станичну зграду.
Западно од станичне зграде се планира и објекат надземне гараже са 568 места за паркирање, уз могућност проширења капацитета за додатних 96 места.
Дуж ободне интерне саобраћајнице комплекса планира се изградња 262 паркинг места на отвореном, а слободне површине између објеката су осмишљене као озелењени парк.
У реализацији пројекта је учествовало више од 20 пројектантских кућа, више од 40 извођачких организација, више од 220 радника у просеку сваког дана на градилишту, током 438 дана градње, односно више од укупно 700.000 радних сати на градилишту.
Железничка станица Београд Центар је главна железничка станица од 1. јула 2018. године, када је постала полазна и долазна станица за готово све возове у унутрашњем и међународном путничком саобраћају у Београду.
Како је раније за Танјуг рекао Ненад Станисављевић из "Инфраструктуре железнице Србије" сваког дана кроз Београд Центар саобраћа око 300 путничких возова, док је пре пет година то било око 200.
Станица Београд Центар је 19. марта 2022. године постала почетна и крајња за возове на првој српској брзој прузи, између Београда и Новог Сада.
Изградња нове главне железничке станице Београд, у Улици Стевана Филиповића, у Прокопу, почела је 3. децембра 1976. године, радови су трајали свега две године, да би 1996. били у ограниченом обиму настављени, а затим 2001. године поново потпуно обустављени.
Како је раније рекао Станисављевић, на изградњи станичне зграде у завршном периоду свакодневно је радило око 150 радника.
Он је подсетио да је у току пројектовање друге друмске саобраћајнице, која ће станичну зграду повезати са аутопутем.
Интензивни радови у Прокопу настављени су тек 3. децембра 2014. године, да би 26. јануара 2016. године био обележен завршетак прве фазе изградње станице, у присуству тадашњег председника Владе Србије Александра Вучића.
Планирани рок за завршетак изградње читавог комплекса је 2025. година.