Партизан је велики део утакмице провео у проблемима са личним грешкама, нарочито су на удару били играчи на центарским позицијама.
Ален Смаилагић и Френк Камински су на терену провели просечно по 16 минута и за то време им је досуђено по пет личних грешки које се апсолутно могу ставити под знак питања.
Смаилагић је дуго играо са четири личне, за то време је бриљирао и успевао је чак да изнуди и прекршаје ривала у нападу, али није могао против „људи у црном“.
„Најмање два фаула нису била“, прокоментарисао је некадашњи кошаркаш Владимир Кузмановић у подкасту „Лука и Кузма“.
Чак су и грчки медији објавили снимак последњег прекршаја Смаилагића за који је јасно да није постојао.
Потенцијални репрезентативац Србије после меча није желео да тражи алиби у судијама, али је рекао довољно да се све разуме.
„Нећу да причам о фауловима, то није спортски. Људи који су гледали, људи који се разумеју знаће шта се дешавало“, навео је Смаилагић.
Посебно је интересантан случај Каминског, играча са богатим НБА искуством који је тек ове године стигао у Европу – и европске судије као да не занима његов реноме стечен у Америци.
Камински је за релативно лаган контакт под обручем добио најпре четврти фаул, а како није желео одмах да се помири са тим и техничку грешку, што је значило аутоматску дисквалификацију из игре.
Партизан је тако у дуелу са центарском линијом Олимпијакоса коју чине Никола Милутинов и Мустафа Фал, за финиш дуела, остао само са младим центром Балшом Копривицом, а потом је ту улогу морао да преузме Зек Ледеј, који је на терену провео више од 40 минута.
Начин на који су Смаилагић и Камински избачени из утакмице не приличи нивоу Евролиге, нарочито не судијама које би требало да покажу целом свету како треба делити правду у спорту између обруча, нарочито после катастрофалних дешавања у том светлу на претходном Мундобаскету.
Ако им је циљ био да Балша Копривица, као будућност српске кошарке, добије више минута на паркету, онда је то у реду, али у супротном, што је извесније, није добро за Евролигу да се дешавају тако тенденциозни моменти у дељењу правде.
Евидентно је било да су судије, како је утакмица одмицала, мењале критеријум, а потпуно је невероватно да више од десет минута у финишу дуела играчима Олимпијакоса није досуђен ниједан прекршај, иако је познато да они играју веома агресивно у одбрани.
О томе сведочи и моменат који је готово одлучио дуел, Томас Вокап је очигледно згазио на патику Кевина Пантера, капитен Партизана је изгубио баланс и кренуо да пада у своје поље, али је пре тога избацио лопту из руку – судијама то није било довољно и доделиле су лопту Олимпијакосу.
Током утакмице је било видно и да је свака одлука која је требало да иде у корист Партизану била предмет већања, бесомучног гледања снимака, ремећења ритма утакмице, уз повлађивање реномираном домаћину чији је притисак на арбитре, очигледно, био шести играч на терену.
Ипак, сезона је дуга, Партизан има своје проблеме о којима треба да размишља и да их у ходу решава, а на руководству Евролиге је да се позабави интегритетом суђења како се од елитног такмичења не би створила циркуска парада у корист „великана“.