Отворен Сајам књига: Речи и даље прелазе границе /фото/

Енар је у име Француске, земље почасног госта, поздравио је вечерас посетиоце 66. Међународног београдског сајма књига, захваливши на части да отвори Сајам књига у граду који му је драг и који је престоница земље коју воли:

Књижевност, истакао је Матијас Енар, свету враћа његову сложеност, супротстављајући се непосредности телевизије, непрекидним информацијама, хипнотичкој диктатури актуелности:

Превођење је, сматра, за то кључни адут:

„Превођење омогућава да избегнемо да визију света усредсредимо на нас саме, на мали универзум који нас непосредно окружује. Сен-Жермен де Пре, Париз, Француска – ето шта би био универзум мог одрастања, да нема превођења. Превођење нас спасава, чак, и од усамљеничке заслепљености. Везе између нација могу се тумачити кроз њихове међусобне преводе“.

Нагласио је да су Француска и Србија од 19. века изаткале књижевне везе кроз превођење:

„Превода никада нема довољно. Избор дела која се преводе и језика са којих се преводи указује на мреже савремене политичке доминације - у Француској се неупоредиво више преводи са енглеског, па чак и са шпанског, него са српског или немачког, али и неупоредиво више са српског и немачког него са арапског или персијског. Али, српски романи стижу до француских читалаца. Свакако - не довољно, не све. Можемо увек посматрати чашу као допола пуну или допола празну. Славимо данас то што у њој има нечега и испијмо ту чашу преводилаштва, у здравље књижевности! Срећан вам сајам књига“.

Српски писац и издавач Владислав Бајац, отварајући Сајам књига, указао је на широко пространство између писања и читања:

„Кроз тај зачарани простор иде један пут који спаја две куће. Тамо далеко, на самом зачетку те магистрале масовности, буке и бројева, у једној кући седи писац, сам и – пише. Његова друга страна, крајност, половина… је читалац, који једнако тако насупрот писцу седи сам, и – чита. Уз сву раздаљину, то је најинтимније јединство писца и читаоца. И најлепше јединство супротности“.

Ниједна књига није заправо написана док није прочитана, ниједну није завршио писац већ читалац, сматра Бајац:

„Пишчева су слова, читаочева је тачка. Читалац је од‌јек, ехо, огледало писца. Читаочево тумачење, његова интерпретација, ма како пишчеве поруке биле јасне, последње је дописивање књиге. Тако у свакој књизи, поред имена писца, стоји невидљиво име читаоца који у процесу читања прво преписује себи у свој ум оно што чита, а потом то исто интерпретирајући – дописује. Отуд можда понека књига има и по коју празну страну на свом крају. Видљиву или невидљиву. Колико читалаца, толико различитих тумачења једне исте књиге. Какво богатство!“

Судећи по искуству света, испоставило се да је и писање, а не само читање, један од најефикаснијих лекова против глобалних пошасти, приметио је Бајац:

Највећа радост будућег читања је, сматра Бајац, помисао на светску библиотеку већ постојећих чаробних књига које још чекају да буду откривене:

„Једина радост која јој евентуално конкурише је помисао на оне још чаробније које још нису написане. Књиге су живеле, живе и живеће. Живеле књиге!“

Сајам је под слоганом „Живеле књиге“ од јутра почео са својим активностима.

На руском штанду је одржан разговор о издавачкој делатности у Русији и превођењу дела руских писаца у Србији у коме су учествовале главна уредница „Спутњик Србија“ Љубинка Милинчић и директорка најважније руске награде за књижевност „Бољшаја књига“ Татјана Водковска.

„У Србији се преводе класици, али и савремена руска књижевност. Дела руских писаца се одлично продају и знања Срба о Русији потичу у великом делу из литературе“, истакла је Љубинка Милинчић.

Штанд „Акадмске књиге“ је данас био у знаку дела Матијаса Енара који је након отварања Сајма потписивао своје књиге „Бусола“, „Зона“ и „Годишња гозба гробарског братства“.

До 29. октобра на Београдском сајму књига представиће се више од 400 директних излагача уз више десетина програма.