И ако се изузме шаренило нових наслова и нека тек стасала читалачка публика, по енергији и ужурбаности, по редовима за куповину и застајкивањима ради сликања – све је под овим куполама већ добро познато. И то је та прва слика Сајма књига која се већ деценијама понавља: ово је место на коме се изнова уверавамо да добре ствари не треба мењати.
Уз најмлађе који у пратњи наставника у уредним редовима обилазе главну халу и ону у којој су изложена наставна средства, уз студенте и младе који су традиционално најбројнији и највернији посетиоци, први сајамски сати протичу у знаку представљања нових издања, тек објављених књига домаћих и светских писаца. Тако је код Архипелага уприличен омаж недавно преминулом Милану Кундери, уз осврт на значај и вредност његовог књижевног стварања, о чему су говорили романсијерка и ауторка књиге о Кундери Флоранс Ноавил и уредник Гојко Божовић.
Нема доброг сајма без Руса - „Лењин“ Лава Данилкина и „Јесењин“ Захара Прилепина.
© Sputnik / Дејана Вуковић
Оно што се већ издваја као куриозитет јесте податак да је једна од најтраженијих књига „Мали принц“, вероватно због јубиларног 80 рођендана ове култне књиге, али упоредо с њим тражене су и „Умеће ратовања“ Сун Цуа, Орвелова „1984“. Ту су и сетови књига сестара Бронте, двотома издање дела Џејн Остин...
На штанду Невена постери Достојевског и Булгакова.
© Sputnik / Дејана Вуковић
И док са штанда Службеног гласника „гледају“ „Лењин“ Лава Данилкина и „Јесењин“ Захара Прилепина (прошлогодишње издање које и даље побуђује велику пажњу), код Невена – постери Достојевског и Булгакова. Јасно је да нема доброг сајма без Руса, као што ни приче о светским књижевним вровима не може бити без ових бесмртних имена.
Позоришна представа коју су извели ђаци једне београдске основне школе, хорска песма млађих основаца – звуци су који се мешају са гласовима медијатора промоција које се одигравају у салама Иво Андрић, Васко Попа, Милош Црњански, Змај, Борислав Пекић...
Кочија са књигама - епицентар за селфије и групне фотографије.
© Sputnik / Дејана Вуковић
А прошлогодишњу цвећем окићену стару говорницу испред изложбеног простора Поште, ове године заменила је кочија са књигама и баш као и прошли пут постала епицентар за селфије и групне фотографије. Скривена порука овог лепог призора могла би да гласи: ова се кочија после поноћи неће претворити у бундеву, књиге ће остати и опстати – живеле књиге!