То се нарочито односи на оне који су индустријску биљку сејали у Срему и Банату. На тим подручјима је доста трулог рода и на неким ораницама се зато неће ни вадити.
Тако ће пољопривредници којима је род труо остати без уложеног новца у сетви, али и без подстицаја на који су рачунали - 35.000 динара по хектару које је обећала држава да ће дати на крају сезоне за приносе веће од 50 тона по хектару, пише новосадски Дневник.
Ове године шећерна репа се највише и сејала због те новчане потпоре па је под индустријском биљком око 40.000 хектара, знатно више него прошле године
Пољопривредници чији је род репе сасвим подбацио нису били расположени да поделе искуство о лошој години. Они чији принос није баш најбољи, сумњају да је разлог за појаву трулежи сушна клима, а можда и слабости у примени агротехнике.
Пољопривредник из Старе Пазове Влада Вишић казао је за „Дневник” да је имао скоро трећину трулог рода, премда индустријску биљку годинама сеје, и да му зато искуство у производњи репе не недостаје.
„Труле репе је од 20 до 30 одсто, још нисам од шећеране добио анализу колика је дигестија ни колики је принос по хектару, али сам непријатно изненађен количином трулог рода. Имао сам и ранијих година труле репе, али свега два до четири процента. Ове године, као и протеклих, у свему сам током производње следио упутства стручњака и под њиховим надзором примењивао агртоехничке мере“, навео је Вишић.
На више хиљада хектара репа је трула због болести –гумозе
За разлику од овог ратара, у Баваништу (општина Ковачица) на њиви Данила Милића нема труле репе.
„Задовољан сам како репа изгледа, киша је стигла у право време и зато биљка није трула, јер из дугодишњег искуства сматрам да је суша главни узрочник појаве болести код репе.“
Др Живкo Ћурчић са новосадског Института за ратарство и повртарство казао је за „Дневник” да ће репе бити у Бачкој изнад просечних количина, од 70 тона до стотину тона по хектару, али да у Срему и Банату има доста труле репе, и зато ће приноси бити неуједначени гледајући подручје АПВ.
„На више хиљада хектара репа је трула због болести репе - гумозе, чији је узрочник кандидатус фитоплазма солани, а преносиоци инсекти цикаде рода репталус и неће се вадити“, казао је др Ћурчић.
„Суноко”: Клима покварила приносе
У Компанији „Суноко” казали су за „Дневник” да су приноси нешто нижи у односу на претходну годину и близу су петогодишњег просека, при чему у „Суноку” очекују да ће произвести више од 200.000 тона шећера.
Очекивали смо рекордну годину, али клима је покварила планове, рекли су у овој компанији.
У мају и јуну је било сувише падавина праћених јаким пљусковима и понегде градом, док је у току јула, августа и септембра недостајало кише, практично половина од потребних количина за водом. Затим су уследиле екстремно високе тропске температуре у последњој декади августа и температуре око 30 степени током скоро целог септембра и дела октобра.
У регионима Баната и Срема има труле репе, потврдили су у „Суноку”:
„На основу до сада анализираних преко 500 узорака шећерне репе у фитопатолошкој лабораторији Истраживачко-развојног центра компаније „Суноко” на присуство гљива, бактерија и вируса и преко 80 узорака на присуство фитоплазми, можемо закључити да је главни узрочник појаве увелих, односно гумозних коренова, који у каснијој фази труле, фитоплазма.“
По његовим речима, болесне репе има и у Словенији, Мађарској Румунији, Немачкој, Француској, па ће је бити мање у ЕУ. Тренутно цена шећера је на светском тржишту на историјском максимуму, па тона кошта 735 евра. Код нас килограм шећера је мање од евра, продаје се за око105 динара.
Нашим шећером сладиће се и у Мађарској, Румунији, Хрватској
Др Ћурчић очекује да две компаније „Суноко” и „Хеленик шугар” у четири фабрике шећера у Црвенки, Врбасу, Пећинцима и Ковачици прерадом репе добију између 300.000 до 400.000 тона шећера, и да ће нам од тих количина бити довољно за домаће потребе највише 200.000 тона, па ћемо остатак продати земљама у окружењу.
„Шећер ћемо, највероватније, продавати Мађарима, Румунима, Хрватима, јер њихова производња није довољна да покрије потребе становништва, пошто имају по једну шећерану, потом ће шећер из Србије куповати сигурно и БиХ, Црна Гора, Северна Македонију, Албанија“, казао је Ћурчић.