Име је добио по лику из грчке митологије Пигмалиону (Πυγμαλιων), грчком вајару и краљу Кипра који се заљубио у статуу жене коју је исклесао у слоновачи. Богиња Афродита се смиловала над њим и статуу оживела.
Мотив реанимиране статуе као награде за уметничко стваралаштво инспирисано љубављу јавља се и у причама других народа. Овај феномен често се истражује у контексту образовања, радних места и личних односа.
Разумевање Пигмалионовог ефекта може помоћи да се боље разумеју лична уверења која обликују свет око нас.
Истраживање у школи показало снагу феномена
Пигмалионов ефекат је први пут систематски истражен у педагогији и психологији педагогије шездесетих година прошлог века. Тада су психолози Роберт Розентал и Ленор Џејкобсон спровели једну од најпознатијих студија на ту тему у школском окружењу.
У свом експерименту, наставницима је саопштена лажна информација о томе који су ученици бољи, а који имају потенцијал за знатно бољи успех.
У стварности, нико од ученика није претходно идентификован као посебно надарен. Међутим, резултати истраживања су показали да су се ученици, за које су наставници сматрали да су напреднији, развијали значајно боље у односу на друге ученике.
Феномен је од тада постао познат као Пигмалионов ефекат, пише портал „Дневно“.
Моћ очекивања
Пигмалионов ефекат функционише кроз „самоиспуњавајућа пророчанства“. То значи да наша очекивања у односу на некога могу да утичу на начин на који се неко понаша и развија.
Ако верујемо да неко има потенцијал да успе, често ћемо се према тој особи односити на начин који подстиче њен раст. Насупрот томе, ако претпоставимо да неко није способан или да неће успети, наше понашање може да негативно утиче на његов учинак.
Пигмалионов ефекат се широко користи у различитим аспектима живота.
На пример, у образовању, наставници који верују у потенцијал свих својих ученика често ће их подстицати да расту и постигну већи успех. С друге стране, наставници који сумњају у способности својих ученика могу нехотице да ограниче њихов потенцијал.
У свету рада, надређени који верују у способности својих запослених често ће им пружити више могућности за раст и развој. Наравно, важи и супротно. Надређени који сумњају у своје запослене могу да створе неповољне услове за рад и смање њихову мотивацију.
Пигмалионов ефекат такође игра важну улогу у личним односима. Наше сопствене предрасуде и уверења о партнерима, пријатељима и породици могу да обликују динамику односа и утичу на понашање других људи.
Како га препознати и искористити?
Препознавање Пигмалионовог ефекта може нам помоћи да будемо свеснији наших очекивања од других.
Постављање позитивних очекивања може да подстакне раст и развој, док негативна очекивања могу да имају супротан ефекат.
Зато треба користити ефекат Пигмалиона ради покретања позитивних промена у свом образовању, послу и личним односима.
Треба веровати у потенцијал других и подржати их на њиховом путу ка успеху. На овај начин људи могу помоћи себи и другима да заједно остваре циљеве и постигну веће задовољство у животу..