Током три дана, становници и гости главног града Русије имају прилику да погледају одабране филмове редитеља из Републике Српске.
Директор Кинотеке Републике Српске, Сњежан Лаловић, представио је филмове руској публици, а отварање фестивала посетиле су дипломате не само из Србије и Републике Српске, већ и из Абхазије и Јужне Осетије.
„Наш циљ је био да се представимо оној публици која разуме шта се догађало на Балкану. Избор је пао на шест филмова. Међу њима је филм „Лето сам провео“, који је и први међународно награђен филм Републике Српске, док последњи филм који ће бити приказан говори о 500 година Горажданске штампарије. Ово је играни документарни филм на који смо веома поносни, а зове се „Печат брате Љубавића“ . Сви остали филмови који су на програму углавном говоре о судбини и последицама рата по обичне људе. Продукција којом смо се ми бавили уопште није слична обичним ратним продукцијама: нема величања вођа, војних успеха, него управо смо се бавили антиратним темама и оним шта рат доноси“, рекао је Лаловић, који је један од организатора догађаја и аутор филмова.
Иначе,„Срна филм“ је прва продукцијска кућа основана у Републици Српској, 1992. године, када је почео рат у Босни и Херцеговини, са циљем да документује последице рата. Током 30 година постојања „Срна филма“ и њене наследнице Кинотеке Републике Српске направљено је више од 30 филмова оваквог характера.
Према речима Лаловића, важна улога деокументарних филмова је што приказују историјске догађаје и имају улогу да очувају сећање на прошле трагедије и обезбеде да их будуће генерације не забораве.
Како је нагласио, фалсификовање историје је опасан пут који може довести до искривљавања историјских догађаја и ерозија колективног сећања.
Пример оваквог понашања видимо у филму „Буквар, Буквар“, док документарни филм који осветљава неиспричане приче о Србима који су напустили Сарајево након Дејтонског споразума, „Егзодус поново“, представља снажан подсетник на страдање и етничко чишћење које се догодило.
„Црним фломастером прецртавали су уџбенике, тако да је прецртан и Иво Андрић. Урушавањем образовања, урушава се и национални идентитет. Сада се више он не прецртава, већ неке друге ствари. Последњи филм говори о 150.000 Срба који су изашли из Сарајева након потписивања Дејтонског споразума. Многи од њих носили су своје мртве са територија које су припале хрватско-муслиманској федерацији и сахранили их поново на српској земљи“, рекао је Лаловић.
Душко Перовић, шеф представништва Републике Српске у Русији и један од организатора ове манифестације, рекао је да су овакви филмови важни „да се не забораве дечје сузе“.
До 25. октобра биће приказан низ филмских сведочанстава о важним историјским тренуцима Републике Српске.
© Фото : Спутњику уступио Дом руске дијаспоре
Организација Дана документарних филмова Републике Српске
Организовање Дана документарних филмова Републике Српске помогли су и пријатељи Српске, међу којима је Софија Јечина, руска сликарка, која живи у Београду и Филип Кудрјашов, филмски продуцент.
„Доста дуго сарађујемо са нашим пријатељима из Руског дома и сликарком Софијом Јечином, коју сам случајно упознао, која представља спону између Кинотеке Републике Српске и дома Руске дијаспоре, недавно смо имали догађај, приказивали смо руске филмове за децу, након чега се ми налазимо овде и приказујемо документарне филмове. Надам се да ће се ова сарадња наставити и у будуће. Континуирана сарадња на плану културе је веома важна, људи се добро повезују када је култура у питању“, каже Лаловић.
Софија Јечина је истакла да је помогла у организовању ове манифестације јер жели да допринесе јачању културних веза између Руса и Срба.
„Ово су филмови који говоре о последицама рата, о томе како један човек може да преживи рат, како се уништава личност и како се човек поново рађа“, навела је Јечина.
Актуелне теме за руску публику
Филип Кудрјашов, који је такође међу организаторима овог догађаја, констатује дотле да су пројекције документарних филмова из Републике Српске посебно актуелне у светлу глобалне ситуације.
„Веома су јасно видљиви принципи поделе народа по којима делују Европа и САД. Трагична лекција рата у Босни понавља се више пута. Међу гостима на отварању нису узалуд били дипломате из амбасада Абхазије и Јужне Осетије. Дом руске дијаспоре је веома блиско повезан са земљама балканског региона, а посебно са Србијом, Републиком Српском, и такве заједничке догађаје видимо као своју дужност према земљама које су са таквом топлином примиле наше сународнике после револуције,“ нагласио је Кудрјашов.
Програм фестивала укључује филмове „Како сам провео лето“ (Зоран Маслић и Миодраг Тарана), „Буквар, Буквар“(Милован Пандуревић), „Егзодус поново“ (Сњежан Лаловић), „Сувенир“ (Милован Пандуревић), „Јени“(Слободан Симојловић) и „Печат браће Љубовића“ (Сњежан Лаловић).