Политичари, привредници и грађани у земљама којима кроз Бугарску стиже руски гас из Турског тока одреаговали су не само изненађено већ и огорчено јер нису очекивали овакав потез из Софије. Чули смо коментаре да је то правно неосновано, да ће се тражити став Брисела, јер Бугарска је чланица ЕУ, а гасовод је изграђен и пуштен у рад по правилима које прописују енергетски пакети које је прописала ЕУ.
А занимљиво је да су и у Бугарској, поготово опозициони политичари партија на власти, као и аналитичари, осуђивали овај антируски бугарски потез.
Након тумачења да ће се овај трошак прелити на потрошаче у Србији, Мађарској, Северној Македонији, Босни и Херцеговини и европским земљама које руски гас добијају из овог правца чуло се и умирење из Русјие, да Гаспром неће тај намет „пребацити“ на друге.
Овај догађај подсетио је све да је Бугарска међу првим чланицама ЕУ по избијању руско – украјинског сукоба одустала од куповине руског гаса. Али и на то да су под утицајем западних противника руских енергената својевремено одустали од не само договорене изградње гасовода Јужни ток већ зауставили тај пројекат након што су се и њихови представници симболично потписали на прву цев. Шансу је потом искористила Турска.
Овај потез Бугарске чини се да баца сумњу колико је Бугарска поуздан привредни партнер, јер многи питају могу ли сутра одлучити да „заврну славине“ Балканског тока.
О томе шта све ово значи, шта нам може донети и како избећи оваке ситуације у данашњој емисији „Енергија Спутњика“ разговара са стручњаком за енергетику, Милошем Здравковићем.
О емисији „Енергија Спутњика“
„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Јелица Путниковић, стручњак за енергетику.
Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.