Варгас је са свега 13 година дебитовала за репрезентацију Кубе, али није била задовољна односом.
„Једне сезоне је требало да идем у Русију, у Уралочку, али одједном је Одбојкашки савез Кубе одлучио да ме пошаље у Чешку. Тада је Савез одлучивао о свему, укључујући и о томе где играчице треба да играју. Завршила сам у Простејову, са мајком, то је много олакшало. На крају те сезоне сам имала проблема са раменом и операција је била неопходна. За мене је то био компликован период зато што нисам имала адекватну подршку Савеза“, присећа се Мелиса.
Због одбијања да оде на припреме са репрезентацијом суспендована је на четири године.
„Штавише, нису ми дали ни да напустим земљу. Срећом, убрзо ме је контактирала (спортска агенција) СБ Комјунити, која ми је помогла са рехабилитацијом и у процесу током те суспензије. Захваљујући њима, после годину и по дана сам коначно била слободна. Чим сам добила пасош, породица и ја смо напустиле Кубу и отишле за Београд где сам почела да тренирам индивидуално. У међувремену сам потписала први уговор са Волером из Цириха“.
У међувремену, Србија и Турска су изразиле намеру да дају пасош Мелиси...
„Желела сам да будем део јаке репрезентације како би могла да играм на великим међународним турнирима. Увек ми је био сан да играм на њима. Прво ми је пришао Одбојкашки савез Србије, али се процес преспоро одвијао и није испраћен професионално. Тако да, како је време пролазило, изабрала сам Турску, јер сам тамо једно време и играла. Савез Турске је брзо завршио сву потребну документацију и захвална сам на томе“, истакла је Варгас.