Уредник књиге, Јагош Ђуретић из издавачке куће „Албартос плус“ за Спутњик открива које су се важне поруке, али и тежње и планови кинеског председника нашли у овој књизи.
„Реч је о књизи која је врло изазовна за ово време. У њој аутор износи једну веома оригиналну концепцију, и то је важно истаћи будући да је реч о човеку који је председник једне велике земље и светске силе. У очима свих политички мислећих људи Кина је виђена као земља која ће у једном тренутку заменити Америку на водећем месту. Додуше, Кина још нема тај хегемони потенцијал, још је потребно да се унапређује економски, и посебно – као и свака друга светска сила – војно“, каже Ђуретић.
Шта је Си Ђинпинг написао и изговорио
То што је реч о књизи чији садржај представљају изговорени и написани текстови према његовом мишљењу само јој даје на уверљивости.
„Уверљиво је тим пре кад се узме у обзир шта заправо Си Ђинпинг заступа. Већ у самом наслову садржано је оно што кинески председник заступа: он позива све велике и мале земље овога света да се придруже заједничкој изградњи будућности, али тако да у стварном смислу та будућност буде заједничка. Он сматра да би у тој будућности сваки народ појединачно морао да сачува свој идентитет, јер је сваки од њих – битан, али не битан по мери своје политичке и војне моћи.“
Књига Си Ђингпинга „Изградња заједничке будућности човечанства“
© Sputnik / Дејана Вуковић
И ту је кључна разлика између таквог уверења и онога што имамо данас, а што заговара западни либерални свет, сматра Ђуретић.
„Ми данас сведочимо како мале земље неједнакост морају да доживљавају као нормалну ствар, и као се од те неједнакости бране такорећи молећи водеће земље, највише Америку, за разумевање и своје међународно право.“
Србија је, према речима Јагоша Ђуретића, најочигледнији пример тог концепта и такве праксе.
„Ми смо земља коју је бомбардовало свих 19 земаља одједном, у свему томе бомбардовали су и отето Косово и сад траже да га признамо као независну државу, мимо праксе тих истих земаља. Све оне, или бар добар део њих, имају велике мањине у свом саставу које немају право на отцепљење, иако би се оне радо отцепиле. Србија на то нема право, а уопште није јасно зашто немамо једнако право као тих пет европских земаља, на пример.“
Једна од главних порука књиге кинеског председника је да је мир предуслов сваког просперитета и да је за Кину важно очување сопствене културе, језика, писма, обичаја… Тај концепт који је готово директно конфронтиран ономе што данас живимо и што нам се намеће као једина истина, поздравиће свако, уверен је Јагош Ђуретић.
„Сигуран да ће ту концепцију поздравити чак и они којима у властитој пракси до такве концепције није стало. То је у ствари то лицемерје савременог света, лицемерје савремених међународних односа. Оно што заступа кинески председник, судећи по овим текстовима, битно је другачије од овога што имамо сад.“
Књига о резултатима
На питање, да ли се до краја може веровати речима једног политичара, Ђуретић одговара да је већ досадашња пракса показала да у њих нема разлога да сумњамо и додаје:
„Иако се Кина у многим економијама света појављује као кредитор разних развојних пројеката, није забележено да је икада иједна земља због тога била политички уцењена. То је жива пракса. А да ли ће неко после Си Ђинпинга бити друкчији – то је друго питање. Међутим, оно што сматрам веома важним јесте чињеница да се Си Ђинпингова пракса ослања на традиционални стил кинеског понашања у коме је, а нарочито у његовом размишљању непосредно присутна конфуцијанска мирољубива традиција. Подсетимо да Кина никада у својој пракси није била поробљивачка држава, она нема ту врсту империјалне традиције, напротив. Она се у 13, 14. веку, кад је била једна од водећих земаља наједанпут затворила само зато да не би подлегла туђем утицају и постала друкчија, затворила се да је не би „покварили“. И то је било кобно за њу: уместо да утиче на друге, затворила се и постепено заостајала док се спољни свет у међусобним односима развијао и престигао је. Тако је изгубила све примате у тим вековима. А онда се, после другог светског рата, усправила. И показала развој који је просто невероватан, са подацима којима се тешко верује док се непосредно не уверите да је тако. Си Ђинпинг је као свој први задатак поставио борбу против сиромаштва и ми смо објавили књигу о његовим резултатима у тој борби који су једноставно импресивни.“
Ђуретић истиче још једном главни предуслов за грађење будућности према концепту кинеског председника: мирољубиви развој:
„Важно је да се сви народи окрену развоју под подједнаким условима и да будућност граде заједнички. А кад будућност буде заједничка, верује Си Ђинпинг, она ће бити и поштована. То је квалитет тих будућих односа у којима треба да се сачува идентитет сваког народа. То је велика ствар. У савременом свету увиђамо да нестају многи језици, многе културе малих народа, а то је огромно сиромашење, највеће могуће које човечанству може да се догоди. Тим сиромашењем ми постајемо припадници једне једине културе. У таквом стању човек умире од досаде, као што сада у овом политичком и економском либерализму духовно умире. Ми у ствари живимо у време пропадања човекове духовности, његовог ума. Данас је врло мало државника са умним разумевањем својих задатака. А да је више оних који су такви не би Си Ђинпинг био толико усамљен.“