Од Србије се свакако очекује највећи могући уступци, а с друге стране, констатује новинар Жарко Ракић, није јасно шта би могло да јој буде понуђено.
„У оној чувеној политици штапа и шаргарепе одавно нема шаргарепе – остала су само магловита обећања да ће бити олакшан приступ фондовима ЕУ, а притом је буџет Уније веома натегнут и већина новца иде на помоћ Украјини и Израелу, тако да сам веома скептичан колико ће бити за земље Западног Балкана - биће веома тешко да га уопште склопе“, верује Ракић.
Нема споразума него „мапе пута“
Према мишљењу Зорана Анђелковића, бившег председника Привременог Извршног већ за КиМ, после посете тзв. „велике петорке“ изасланика Београду и Приштини на велика врата враћен је Охридски споразум, односно „охридска мапа пута“.
„Намерно говорим о мапи пута јер тамо ништа није потписано него је договорено шта кад ко треба да учини. Прва ствар је била да се спроведе оно што је већ било потписано, тачније, говоримо о ЗСО и да нема напретка због тога. Због тога од фебруара све дипломатске иницијативе шлајфују. Нико није успео да доведе Куртија у позицију да спроведе оно што је његова обавеза“, подсећа Анђелковић.
Он указује да је, поред ЗСО, неколико питања изузетно важно: осигурати безбедност српског народа на Северу, решити питање избора у четири општине где тзв. градоначелници не подносе оставке, спречити наставак инцидената, решити питање експропријације земљишта Срба...
„Све су то питања која су обавеза Приштине да их реализује. То не значи да ми немамо обавезе из мапе пута у Охриду, али оне су следећи корак,“ каже Анђелковић
Озбиљан притисак на Србију
Ракић примећује да је ниво чланова „петорке“ био озбиљнији него иначе али да је самим тим био и много озбиљнији притисак на Србију.
„Занимљиво је да је и ЗСО услов свих услова али нисмо добили одговор по којим принципима, да ли по оним које је Ескобар својевремено формулисао – да мора да буде у складу с косовским уставом“, пита новинар.
За Анђелковића је најважније да ЗСО не буде само назив него суштина својевремено договореног и потписаног уз гаранције тадашње високе представнице ЕУ Кетрин Ештон.
„Та флоскула – нећемо Републику Српску на територији Косова, па нико ни не прича о РС него о ЗСО. Ако ЕУ и бриселска администрација желе да задрже неки легитимитет у овом процесу онда морају да стоје иза потписа својих функционера – реч је о ЗСО са овлашћењима која су потписана. Да ли ће бар три земље чланице Квинте бити на страни Куртија да ингеренције ЗСО буду што мање, немојмо се заваравати да неће. Али зато и трају процеси и разговори јер ми не можемо да прихватимо наслов него суштину. Не можете да кажете: торта се зове Москва шнит, а унутра нема ништа од рецепта, него само јаја и брашно - може и то да се једе али то онда није Москва шнит“, сликовито објашњава наш саговорник.
Да ли је западно инсистирање на ЗСО - замка
Ракићу делује чудно што Запад изненада инсистира на формирању ЗСО - на први поглед то изгледа као попуштање Београду, даје се шанса да се стекне утисак како је и он ту нешто остварио.
„Али, ја сам то више доживео као замку. Курти ће у једном тренутку да каже: може ЗСО, само о томе ћемо касније, и онда је опет на мети Београд. Онда ће бити испоручен захтев да се односи нормализују на равноправној основи. Ово нагло инсистирање на формирању ЗСО, а ћутали су 10 година, уопште није добар знак. Мени се чини да је то замка да Београд као нешто добије, а онда ће од њега да траже да испуни своје обавезе.“
Како каже, потпуно је извесно шта нас чека у наредном периоду, али нема чаробног штапића да Србији помогне, а једино можемо да се уздамо у себе и да се надамо да би, ако ова петорка не успе да нешто реши, проблем могао да буде једног дана буде враћен у УН.
Нити да прихватиш, нити да одбијеш
Анђелковић каже да нема дилеме да је од изузетног значаја вештина и чврстина руководства Србије.
„Јер, западњаци долазе са папиром који нити смеш да прихватиш, нити можеш да одбијеш. У томе и јесте суштина проблема. Ако одбијеш креће целокупна машинерија, и медијска и свака друга против Србије. Ако прихватиш дозволио си им да узму оно што покушавају већ 20 и кусур година или чак и раније. Зато наш пут ту није ауто пут, није ни регионални пут него путић којим идемо да сачувамо самобитност и мир, и КиМ. Наше руководство мора да иде стазама и богазама да сачува своју шуму и ливаду, укључујући ових 130 хектара у Лепосавићу. Чак и да се ЗСО формира како је записано онда ће се само притисци наставити према руководству Србије у смислу попуштања“, примећује овај експерт, карактеришући ситуацију као тешку борбу на малом терену.
Куртијева „мапа инцидената“
Уз све то иде, сагласни су гости Спутњика, сложена је ситуација на терену на КиМ где се удара на Србе где год мисле да ће их то заболети.
„Изгледа да имају креативне тимове за измишљање свега што би могло да помогне да се пробуди страх српског народа“, упозорава Ракић.
Немогуће је, истиче и Анђелковић, да Курти није направио мапу пута инцидената јер имате пре Бањске готово сваки дан понеки инцидент - данас ћемо да хапсимо, сутра да пуцамо на неку кућу, после ће неко да разбије и опљачка цркву, да баци бомбу у Ранилугу да не буде само на северу, да прекопа гробље…
„То је немогуће ако нека група људи не прави план како да стално дестабилизује стање и изазове несигурност српског народа на КиМ.“
„Ко сте ви!“
На питање шта би могао да буде излаз из тако сложене ситуације Ракић каже да је то пре свега инсистирање на поштовању Устава Србије и поручује:
„Нема те силе на свету која може да нас натера да променимо свој Устав. Друго, морали бисмо да озбиљније поведемо рачуна о употреби термина замрзнути конфликт. Ми нисмо изазвали никакав конфликт, него нам је наметнуто отимање територије. Ми смо гурнути у ту ситуацију. Ствари треба назвати правим именом и не допустити манипулације терминима који су сковани за друге ситуације и друго време. А кад немају добро решење, они кажу – ви сте специфичан слуачај. Против тога можете да користите само говор Путина који је рекао: ко сте ви да нама постављате услове. Па да и ми само поставимо питање: ко сте ви?“