КУЛТУРА

Београдски сајам књига: Издавач године Завод за заштиту споменика културе Београд /фото/

Издавач године у 2023. је Завод за заштиту споменика културе града Београда, а издавачки подухват тротомно издање Српске академије наука и уметности „Председници Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, Српске краљевске академије, Српска академије наука и Српска академије наука и уметности“.
Sputnik
На 66. Међународном београдском сајму књига данас су додељене награде.
Жири у ком су били Злата Бојовић, Анђелка Цвијић, Бојан Јовић, Зоран Пауновић и Марко Крстић истакао је да Завод за заштиту споменика културе града Београда стручним монографијама унапређује знање о непокретном културном наслеђу, представљајући га као живо поље преплитања утицаја и подстицаја културних, друштвених и политичких процеса.
Директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливера Вучковић примила Награду за најбољег издавача године
Тротомно издање САНУ издвојило се у издавачкој продукцији, према мишљењу жирија и заслужило награду за издавачки подухват године јер „богатством свога садржаја не представља само живот и рад најзначајније институције у Србији, већ и свеукупан живот српске науке и културе током протеклих 180 година“.
Председник САНУ Зоран Кнежевић примио Награду за издавачки подухват године

Андрићев институт – најбољи издавач из дијаспоре

Андрићев институт у Вишеграду проглашен је најбољим издавачем из дијаспоре, чиме је жири наградио његове едиције „Знамен србистике“, „Научне монографије“, „Филозофија књижевности“, „О српским класицима“.
Андрићев институт најбољи издавач из дијаспоре
Посебно признање за допринос у области науке додељено је „Хук издаваштву“ из Београда за књигу „Кнез Михаило Обреновић (1823-1868) Данка Леовца уз образложење да је реч о исцрпној и целовитој студији која на академски узоран начин осветљава живот и дело Михаила Обреновића.
Специјално признање за издавача, књигу или стрип у 2023. години добили су „Геопоетика“ (Београд) за 30 година постојања, Завод за уџбенике (Београд) за књигу „Хирургија аорте“ Лазара Б. Давидовића и сарадника, Српска књижевна задруга (Београд) за едицију „Српска књижевност за децу“ и Банатски културни центар (Ново Милошево) и Културни центар Војводине „Милош Црњански“ (Нови Сад) за прво коло „Изабраних зенитистичких дела“.

Најбоље и најлепше дечије књиге

Награда за дечију књигу године припала је едицији „Књиге са којима се расте“ Драгане Малешевић и Удружења за развој професионалних вештина Провенс из Новог Сада.
„Опремљене ку-ар кодовима и матрицама, књиге посвећене животињама и биљкама, облицима и бројевима, телу и свету око нас, подстичу активно учешће детета кроз медије текста, илустрације, звучних записа, видео записа и матрице за проверу стечених знања, подстичући га да самостално истражује и открива нове садржаје и исказује своја запажања и размишљања“, наведено је у образложењу.
Жири у саставу Славимир Стојановић Футро, Јован Чекић и Југослав Влаховић једногласно је одлучио да награду „Богдан Кршић“ за најлепшу књигу на Београдском сајму књига додели издању „Код куће“ групе стрип-ауторки под именом „Стрипотетке“ у издању „Бесне кобиле“.
„Јасним и ненаметљивим дизајнерским стилом лишеним тренда и помпе, са веома прецизном поруком у корелацији насловне стране и полеђине књиге, ово издање вас заводљиво увлачи у свој наратив и не пушта од корице до корице“, оценио је жири.
Награда за најлепшу дечију књигу припала је делу „Три, четири, сад!“ Драгане Младеновић у издању „Креативног центра“:
Награда за најлепшу дечију књигу додељена издању "Три, четири, сад" Драгане Младеновић и илустратора Бориса Кузмановића
„Ова изузетно богата и садржајна књига која обилује веома атрактивним и ликовно уједначеним илустрацијама искусног велемајстора Бориса Кузмановића, биће незаобилазно штиво читавих генерација које одрастају“.
Специјално признање за младог дизајнера додељено је књизи „Удовица и папагај“ Вирџиније Вулф у издању „Булевар букс“-а уз образложење да нас „илустратор и дизајнер Марина Милановић вешто држи у свом визуелном свету, специфичним илустраторским стилом и ненаметљивом топографијом“.
Коментар