„Трудио сам се да, пишући ове књиге, обухватим светску поп културу. Највише доминирају јунаци који су продукти англосаксонске, америчке културе који су и најпопуларнији у протеклих педесет година. Али има ту и јапанске, руске, индијске и разних других култура које такође имају јако занимљиве и јунаке и ауторе. То излази из оквира било које политичке и геостратешке приче. Поп култура припада читавом свету. То и јесте суштина - да нешто што настане у једној земљи постане глобално популарно“, каже Ђурић за Спутњик.
Аутор питким стилом читаоцима представља, а неке и подсећа на занимљиве детаље из живота оних личности које су постале препознатљиви попкултурни симболи широм света.
Књиге Владимира Ђурића Ђуре представљене на Београдском сајму књига
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Хемфри Богарт – Макс Пејн
Попкултурне иконе и јунаци припадају различитим периодима и генерацијама, почевши од оних стварних, из златног доба Холивуда, попут звезде ноар филмова Хемфрија Богарта, па све до фиктивних, из времена видео-игара, попут Макса Пејна, чије су авантуре и саме у детективском маниру.
Јунаци популарних филмова, књига, стрипова, видео-игара на почетку новог миленијума обликују нашу стварност.
„Неки јунаци остану вечно популарни као што су Дизнијеви. Довољно су популарни да их свака култура прихвати као своје. Стално се снимају филмови по чувеном Толстојевом роману 'Ана Карањина' који буду гледани и сјајно прихваћени. Све је јачи утицај источних култура који имају сјајне ауторе и јунаке и са новим медијима то се све више примећује“, каже Ђурић.
Руководећи се својим укусом и интересовањима, аутор је у „Речник јунака поп културе, у издању "Службеног гласника", уврстио и маскираног осветника Зороа и Винстона Смита из Орвелове „1984“, Винсента Вегу из филма „Петпарачке приче“ Квантина Тарантина и Марвеловог суперјунака Тора.
Ту су се нашли и Тревис Бикл – лик који је Роберт де Ниро остварио у филму „Таксиста“ Мартина Скорсезеа, Тони Сопрано и Телетабиси, Тарас Буљба и Тарзан, бизарни убица Свини Тод и ушати ванземаљац Мистер Спок, капетан Џек Спероу, Симсонови и гусар Сандокан, Пинокио и Нео – херој Матрикс генерације, Мистер Бин и морнар Попај, Мич Бјукенон из серије „Чувари плаже“ и Малена из истоименог филма у тумачењу Монике Белучи, Конан Варварин и Кинг Конг.
Све више јунака из комјутерских игара
Ђурић примећује да се стално производе нови филмови, телевизијске серије, а последњих година највећи број јунака долази из света компјутерских игара:
„Верујем да ће видео игрице изнедрити много нових јунака. Обично такви јунаци оживе и у филмовима, стриповима па и књигама. Јављају се и нови аутори и мислим да ће за 20 година листа оних које бих ставио у ове књиге била другачија“.
Оне које изнова и изнова гледамо и који су неизоставан део поп културе су и Кевин Мекалистер из серијала филмова „Сам у кући“, Кери Бредшоу („Секс и град“), Хари Потер, Херкул Поаро, романтични вампир Едвард Кален („Сумрак сага“), Џон Меклејн („Умри мушки“), Елиот Нес („Несаломиви“), Џејмс Бонд, Душко Дугоушко, али и Доријан Греј (роман Оскара Вајлда) и Доменик Торето („Паклене улице“).
Фрида Кало и Ричард Гир
У „Речник поп икона“ Ђурић је уврстио људе који су оставили озбиљан траг у последњих 50-100 година:
„Почео сам ту од Луиса Керола, аутора 'Алисе у земљи чуда', па преко Оскара Вајлда и Толстоја до свих оних који су обликовали модерну културу. Они надилазе свој национални идентитет и постају део глобалне културне баштине“.
Статус поп иконе заслужили су, сматра Ђурић, Ава Гарднер, Дејвид Боуви, Џејмс Дин, Дин Мартин, Фреди Меркјури, Џим Морисон, Џони Деп, Анђелина Џоли, Кејт Мос, али и Симон де Бовоар, Чарлс Буковски, Че Гевара, Исидора Данкан, Ингрид Бергман, Јоко Оно, Грејс Кели.
У истом речнику су се нашли Фрида Кало и Ричард Гир, Гас Ван Сант и Хју Хефнер, Коко Шанел и Стивен Кинг, Чарли Чаплин и Памела Андресон као људи који су инспирисали и инспиришу генерације стваралаца.
„Данас су источне земеље чак и много присутније са својом популарном културом. На телевизији се приказују серије из Турске, Русије, Кине. Не долази све из САД или западне Европе. Имамо много јачих земаља. Кореја или Јапан су врло активни у продукцији нових митова и прича које ће привући наше људе“, истиче Владимир Ђурић.
Популарну културу стварали су и домаћи аутори, а Ђурић је као иконе препознао Арсена Дедића, Горана Бреговића и Здравка Чолића.
„Речник јунака поп културе“ и „Речник поп икона“ објављени су у „Златној едицији“ у којој су Ђурићеве књиге „Никола Тесла, Трећи Рајх и ванземаљци“, „Атлас бизарне географије“ и „Водич кроз нови талас“, а заокружиће је насловом „Рок партенон“ о легендама рокенрола – од Елвиса Прислија, преко „Битлса“ и „Ролингстоунса“ до Мадоне.