Кажем у овом веку и то можемо оставити будућим генерацијама, истиче Додик у интервјуу за Спутњик, прецизирајући да то треба извести демократским путем и политичким мерама, а не ратом.
-Срби немају намеру да ратују, али немају намеру ни да дозволе да неко гази по њима. Зато подржавам моћ коју је Србија изградила у последње време - војну, политичку, економску, финансијску. И нико не може да оспори да је Вучић отворио Србију, поставио је на неко друго место него што је била пре 10-15 година.
Али, оно што морамо, и Вучић и ја, и патријарх, и многи други то је да седнемо и да на свесрпском сабору кажемо: хоћемо да будемо јединствена држава јер смо ми ту већина - деведесет посто људи у Републици Српској су Срби.
Зашто смо ми у БиХ? Ког ћемо ђавола ту!? Да ли је ово ружан сан или нека реалност? И да то буде програм времена, интелектуалаца, политичара, цркве и свих који су релевантни. Да направимо велики свесрпски сабор, и људи из дијаспоре који нешто значе и да кажемо: чекај, ми смо јединствени српски народ.
То што у БиХ нема никакве политике ако не уважавају политику РС њима на Западу је досадило, они хоће да то промене, они хоће да имају све своје људе у Сарајеву.
За сада им лоше иде...
Мораће још дуго да рачунају на Милорада Додика. Да ли ће га затворити у затвор зато што не поштује Шмита – па ја сам козарачко дете, ја сам васпитаван на страху од Немаца и усташа. И сад мени дође поборник фашизма какав је Шмит да ми нешто каже. Е не може!
Како распетљати тај правни чвор звани тзв. високи представник Кристијан Шмит?
То је распетљано. У члану 10 Дејтонског споразума прецизно пише да високог представника бирају стране потписнице, а потврђује се резолуцијом Савета безбедности. Одједном је покушано да се наметне да високог представника бира неки ПИК, случајно изабрана група земаља која је себе прогласила неким пријатељима Босне и Херцеговине, који желе и мисле да могу њоме да управљају... Именујте ви свог високог представника, али по Дејтонском споразуму то не може да буде нико други до онај изабран по процедури која је предвиђена. Тако смо добили ситуацију да Шмиту који је номинован од стране бивше савезне Владе Немачке коју је водила Меркелова, Савет безбедности не потврди избор. Американци му кажу: упадај у БиХ, ми те подржавамо, ради шта хоћеш, а то што се буни тај Додик, ми ћемо се обрачунати са њим, ми ћемо њему увести санкције, увешћемо санкције његовој деци, унучадима, загорчаћемо му живот.
У току је суђење у Сарајеву против вас зато што не поштујете нелегалне одлуке нелегалног високог представника. Је л се то неко са вама неслано шали?
Ако кажете како јесте, свако помисли да је то нека шала и да је то невероватно да уопште постоји. Оне је нелегалан, није га изабрао Савет безбедности, а написао је закон и каже - „доносим одлуку“. Па не можеш одлуком наметнути закон. Једини законодавац у свим демократским земљама је парламент. Тужилаштво и суд нису у складу са Уставом БиХ. Нелегално тужилаштво, неуставан суд, гоне мене, легалног председника РС, и кажу да сам ја потписао указ на закон који је донела Народна скупштина. У Уставу се каже да председник РС потписује указ о проглашењу закона као у многим другим демократским земљама. Ја чак немам могућности да оспорим тај закон.
Није речено да ја не смем потписати указ, него су рекли да ми његове одлуке не поштујемо. А шта су његове одлуке? Шта мислите да полуди, па да почне да пише разне одлуке и да каже: Источно Сарајево се припаја федералном Сарајеву. Шта урадити? Ко се сме бунити будали која полуди?
Које ли је то право?
Никакво право. Како је могуће да се неко ко је завршио право није ни успротивио да каже - ово није у складу са уставом. Не. Све је у реду. Само се освети Србима, сад је Додик тај, склонимо Додика. Следећа степеница је да би се сва имовина одузела Републици Српској. Шмит би написао одлуку и вероватно потписао оног дана када би одлазио из БиХ - у четири сата петком поподне има авион за Немачку, а он би у 15:45 потписао закон да сва имовина припада Босни и Херцеговини и да нема више Републике Српске. И тај Милорад Додик се свему томе успротивио јер моје и јесте да могу да спознам или претпоставим шта је следећи корак. Е, ми кажемо: Ако нас терате из Босне и Херцеговине, онда ће отићи читава Република Српска. Прихватили ви на Западу или не прихватили, не можете да нам ово радите. Нећемо то да дозволимо!
Шта брани Српска кад брани своју имовину?
Темеље свог постојања. Брани оно што све време уопште није било спорно. Устав БиХ прецизирао је да само оно што је изричито дато БиХ њој и припада. У томе ни експлицитно ни имплицитно не постоји могућност да се имовина третира на тај начин.
Уредница Спутњика Татјана Трикић и председник Републике Српске Милорад Додик
© Фото : Уступљено Спутњику/ Кабинет Председника Републике Српске, Борислав Здриња
Мора да се поштује уставни поредак. Међутим, ово се све игнорисало. Неће ни да причају о томе. Само рачунају на силу. Вероватно су убеђени да се нико неће одлучити да се до те мере њима супротстави и да угрози свој лични комодитет. Па ето, ја сам за њих нешто што је ексцес. Да је могуће да постоји неко ко би се могао супротставити једној таквој сили. Па прилазе ми људи који говоре „шта ће теби то“, „па видиш да ће те стрпати у затвор“, „џабе теби што си у праву“...
Рекли сте да је самосталност Српске реална алтернатива. Где је та линија када ћете рећи „доста, сад идемо на то“?
Мислим да се приближавамо тој линији. Наравно, западњаци хоће да све персонализују и да одвоје мене од РС јер њима и смета та синергија између овог што ја водим политику и онога што јесте Република Српска. Нисам ја човек који не преиспитује своје потезе, ја сам само у том преиспитивању схватио да њима подаништво значи још веће давање, а затим и још веће подаништво. Да нема мере до тога док вас не обесмисле и док вам не униште сваку врсту личног интегритета. Не можете никад рачунати да сте нешто завршили са њима. Следеће што долази следећег дана је још горе. Ево, да се неко нашао уместо мене и да је дао сагласност да се уведу Русији санкције, да ли би положај РС био бољи? Био би још гори. Изгубили бисмо пријатеља који се зове Русија, а од ових бисмо добили само повећана тражења, зато што би сада разумели да немамо више пријатеља.
Много година радим са њима, знам њихову покварену логику. С њима нема дугорочних аранжмана. Али свет се мења. Ми нисмо фактор глобалних промена. Република Српска нема капацитет да то учини, али не сме остати усамљена у тим процесима и мора имати снажне и велике пријатеље.
Да ли мислите да ће Србија у временима која долазе успети да одбрани Косово и Метохију?
Српска национална и државна политика морају остати посвећени овом питању. Морам да кажем да је Вучић то питање вратио на међународну сцену кроз процесе преговарања али и кроз процес повлачења признања КиМ од значајног броја земаља.
Мислим да треба држати до исправног и дугорочно стабилног решења, а то није интерес Британије и Америке. Једино је решење Република Српска, Србија и српски простори, Косово и Метохија и наравно, а и враћање Црне Горе српском националном бићу, јер она несумњиво ту припада. То је нешто што мора да буде уважавано као снажан српски национални интерес на овим просторима, а не да се игнорише до мере да се отима и да су Срби криви зато што не прихватају властиту егзекуцију.
Хајде да узмемо хипотетички: како можете да гурате Косово и Метохију као независну државу и урушавате територијални интегритет Србије, а не прихватате да Републику Српску ставите у исти статус?
То су ти двоструки аршини...
То су њихове арогантне антисрпске националне политике: избацити Србе из Хрватске, у Словенији не могу да буду ни национална мањина, у Федерацији јадно живи још нешто мало старог становништва… Република Српска је ексцес, у Црној Гори не дају ни попис; у Македонији нам уништавају цркву. На Косову да не причам. Немате ниједан пример где је Запад био реалан према српском националном статусу. Никада, нигде.
Свет је захваћен пожаром. Како у таквој ситуацији сачувати мир на Балкану? Довољна је једна искра па да старе мржње испливају. Видимо то на КиМ, али ни у БиХ никако да дођемо до онога „мирна Босна“.
Зато је и направљена та кованица што Босна таква никада није била – она је постављена као аксиом коме треба тежити. Али, не треба заборавити ни Андрићеву оцену Босне – када уђете у Босну, престаје логика.
Очигледно је да је глобални свет у потпуном нереду и да је јасно да се конзервирани сукоби отварају увек када се пружи прилика. Америка је замрзла и БиХ. У покушају да је направи унитарном није успела и оставила нам је капацитет да одлучимо како ћемо ићи даље. Од наше храбрости и карактера зависи шта ћемо учинити. Никада не можете имати повољне међународне околности за такве потезе.
Али оно што бих нагласио је да је свет у нереду, а да је Република Српска стабилна.
Шта је рецепт за мир у Босни? Да се не мешају странци и унутрашњи дијалог?
Мислим да је једина шанса за миран живот овде да се мирно разиђемо и да нико ником не прави проблеме. Ми то хоћемо. И Хрвати би, мада неће да о томе говоре јавно. Али, муслимани сматрају да њима припадају и Бањалука, и Лакташи, и Требиње, и Нови Град… Некада им у шали кажем да и када би све то добили, немају капацитет да управљају. Не могу да управљају са 24 одсто територије где су доминантна већина, стално имају неке проблеме и да нема странаца били би у хаосу.
Срби су једини државотворан народ овде. Ми знамо шта је држава. Зато и живимо у Републици Српској као држави. Не свиђа се то енглеском амбасадору, баш ме брига. Не свиђа се ни америчком, па шта могу.
То што се њима не свиђа Република Српска, не значи да она не треба да постоји. Треба да постоји, не да би их иритирала, већ зато што је то интерес овог народа. И ми овде разумемо: ако немамо Републику Српску, немамо ни слободу. Ако немамо Републику Српску и немамо слободу, ми овде не можемо да живимо.
Ни та држава, ни та слобода кроз историју никада није била усмерена против некога. Увек смо били спремни да нашу државу и нашу слободу поделимо са другима који су хтели да живе са нама у миру и разумевању. Ми нисмо лицемери који ће увек тапшати некога, а истовремено о њему мислити лоше. За нас је пријатељ пријатељ, а непријатељ је непријатељ.
Када кажемо да живимо у Републици Српској као у слободној држави, тако мислимо и тако живимо. Ми који мислимо да су Америка, Британија и други, злотвори за српски народ, мислимо да то и јесу. Некима се то не свиђа, неки мисле да то није тако. Узмите само бомбардовање, узмите ово што раде на Косову, узмите што раде овде, узмите што раде у Црној Гори. Има ли једно место да су бар неутрални и томе свему?
Свугде су антисрпски. А како се то зове, извините? Пријатељство? Не. Ја мислим да је то непријатељство. А, кажу, како ћеш то рећи, велика је Америка. Па шта значи ако не кажем, мислите ли да ће бити наши пријатељи? Неће.