Кина је спремна да сарађује са САД без обзира на међусобне разлике, да би две земље заједно одговориле на глобалне изазове, изјавио је кинески председник Си Ђинпинг.
Сијев позив Америци на помирење
У писму достављеном учесницима годишње вечере Националног комитета за односе САД-Кина са седиштем у Њујорку, Си је написао да кључни односи у свету зависе од тога да ли ће две земље моћи да успоставе одговарајуће односе.
Позив председника Кине на грађење стабилнијих билатералних веза, за које је навео да би требало да се граде на принципима међусобног поштовања и мирне коегзистенције, долази пред кључну посету кинеског министра спољних послова Ванг Јиа Вашингтону касније ове седмице.
Очекује се да ће се амерички председник Џозеф Бајден и Си састати у Сан Франциску, на новембарском самиту Азијско-пацифичке организације за економску сарадњу.
Порука Вашингтону: Знамо шта радите, спремни смо на фронтални сукоб
Сијев позив на сарадњу у ствари је порука Вашингтону: знам шта радите и да вам је крајњи циљ спутавање развоја Кине, али вам, у међувремену нећу дати ниједан повод да кренете пре, а не касније у још перфидније понашање, каже за Спутњик аналитичар Бранко Павловић. А после изјаве Си Ђинпинга да је спреман за сарадњу, у Америци ће се много теже подизати јавно мњење против Кине.
„А кад би Америка стварно одустала од своје империјалне, агресивне политике, Кина би стварно била спремна на сарадњу. Али ово потенцирање у објективно врло затегнутим околностима паметан је политички потез на коме Кина инсистира већ дуже време. Сваким даном је све јача и способнија за, у суштини, један неминовни сукоб који ће доћи. Кина ће свакако изаћи као победник, али што сукоб дође касније, Кина ће изаћи са мање штете по себе“.
Америци се све компликује
Пошто се Американцима у овом тренутку компликују ствари око Украјине и Блиског истока, а иду и председнички избори, свакако ће „спустити лопту“ око Кине до краја 2024. године. Уколико не дође до драстичне ескалације сукоба на Блиском истоку. После тога, по америчком сценарију, креће фронтални напад на Кину, истиче Павловић.
„Тако да ћемо у овом тренутку чути релативно позитивне тонове из Америке, али не зато што имају слуха, већ зато што се у њиховом плану све изјаловило од онога што су мислили о Украјини, а и на Блиском истоку све иде супротно од њихових интереса. Американци апсолутно немају снаге да повлаче потезе какве би иначе повлачили према Кини. Али кад прође 2024. година, у варијанти да њихова политика остане на снази, а то ћемо тек да видимо шта ће бити, онда ће кренути фронтални напад на Кину 2025, 2026. или наредних година“.
На Тајвану време ради за Кину
У јануару се одржавају избори на Тајвану, а Кина ће чак и ако буде инцидената остати мирна, сматра Павловић.
Велика је вероватноћа да ће на Тајвану победити наследници Чанг Кај Шекове политичке групације која није за провоцирање Кине и против је проамеричке гарнитуре која је сада на власти. И у случају да садашња владајућа гарнитура остане на власти, Кина ће остати суздржана.
„Подстицање конфронтације на Тајвану долази апсолутно споља, од Америке и једним делом од Јапана, али пре свега од Америке. Кина рачуна на то да је могуће да ће већ на овим изборима снаге које су за нормалне односе и сарадњу однети победу. Али неће се мешати на тим изборима, чак и да буде другачији исход. Неће дати повода да то буде разлог за ескалацију, јер из угла Кине свеједно је да ли ће то бити у јануару 2024. или јануару 2028. године“, закључио је Павловић.