„Знамо да је инфлација иницирана међународним окружењем, односно тамо је почела крајем 2021. године, а онда се унеколико распламсала почетком 2022. са почетком сукоба у Украјини, кидањем ланаца снабдевања и слично. Поред међународног окружења постоји још један узрочник, који је погурао тражњу, а то је новац из фискалне сфере којим је држава помагала привреду и становништво“, рекао је Ковачевић за Танјуг.
Ковачевић додаје да су те мере биле неопходне и да фискална политика доноси мере заштите, а монетарна то амортизује рестриктивним мерама, међу којима су основна референтна каматна стопа, затим горња и доња граница за депозите, те обавезна резерва банака на кредите.
Притом, истакао је Ковачевић, ова стерилизација новчане масе на плате и пензије не може да делује одмах.
Према његовим речима, инфлацију вуку енергенти и храна, али када се гледа кретање инфлације од пролетос, види се да је код хране међугодишња инфлација у априлу и мају износила 24 одсто, а сада је 14 процената, док је укупна инфлација 10,2 одсто и близу је силаска на једноцифрени ниво.
Када је реч о дуговима земље, истакао је да није битно само колики је дуг у апсолутном износу, него колико је његово учешће у бруто домаћем производу (БДП) и колика је стопа сервисирања дуга.
„Сви већ знамо да је учешће јавног дуга у БДП-у, око 51-52 одсто што је добро, а што се тиче стопе сервисирања дуга, она заправо показује колика је отплата главнице и камате у току године у односу на извоз роба и услуга. Та стопа ове године износи 12,3 одсто, док је граница ризичности, односно стварања проблема одрживости или најављивања кризе дуга, око 27 до 28 одсто“, рекао је Ковачевић.