Долази цар
Након освајања Казања и пораза кримских канова код Туле 1552. године, руско царство је преузело иницијативу у борби против суседа. Горњи део Дона, слабо насељени шумско-степски крај постао је кључно место за освајање Дивљег поља. Управо је на овој територији, према речима историчара, форимиран покрет козака.
Епифан је основан на левој обали Дона под руководством кнеза Ивана Мстиславског, о томе се наводи у књизи из периода 1571-1572. године. Књига је сачувала имена свих првих козака: „Резанцов“, „Дедиловски“, „Крапивенски“, „Карачевец“ и „Коломнетин“. Само утврђење датира 1566-1567. године.
Зидови од храста и стрме јаруге
Епифан у последњој четвртини ХVI века
© Фото : Provided by the State Museum-Reserve “Kulikovo FIeld”
У књизи су детаљно описана утврђења и артиљеријска војска.
„Тврђава је имала форму која је личила на троугао. Штитили су је зидови од храстовине, ровови и стрме јаруге. Дужина зидова је била око 650 метара, подигнуте су три куле, од којих је главна имала висину од 30 метара", наводи историчар.
У оквиру тврђаве се налазио дворац кнеза Мстислава, караула и 303 мала објекта, која су имала улогу складишта и склониште за становнике приликом опсаде.
Гарнизон у Епифану је био највећи на југу, имао је педесет војника на коњима који су користили лукове, стреле, самостреле, а касније су користили и ватрено оружје, стотине пешадинаца и 700 Козака.
Сваки командир козака је у Епифану добијао око 50 хектара пашњака и 15-20 хектара шума. Стрелци су добијали новац, со, хлеб и земљу, а козаци само земљу.
План пролазне куле у Епифану из 1572. године
© Фото : Provided by the State Museum-Reserve “Kulikovo FIeld”
Контрола прелаза
Војна обавеза козака у Епифану је била - стража. Они су били распоређени поред бродова на Дону, Сосни, Мечи и на другим рекама, куда су татари често нападали.
На сваком стражарском месту су била двојица Козака из сваког од нових градова. Стражари када би приметили непријатеља, они би слали војнике да упозоре локалне гарнизоне и даље обавештавали Тулу и Москву.
У случају великих ратова козаци из Епифана су учествовали и у тим борбама. Према речима историчара, постоје докази да је у познатој битки код Молодија против Татара 1572. године учествовало око 300 козака из Епифана.
Тријумфу руског оружја 1572. године претходила је велика трагедија. У пролеће 1571. године кан Девлет-Гиреј је успео да продре кроз ланац одбране. Након што је опустошио више од двадесет градова, стигао је до Москве и спалио све осим Кремља. Епифан је заобишао, што је изазвало подозрење у цара Ивана Грозног: да ли је Мстислав заиста био лојалан Москви?
„Цар је оптужио кнеза да Татаре усмерава ка Москви. Његова имања су заплењена у корист државе“, објаснио је Кусакин.
Најезда кана Давлет Хиреја је доста успорила експанзију царства. Од краја 70-их година XVI века, епифански Козаци су почели да насељавају нове градове дуж Дона. Већ средином XVII века Епифан је изгубио свој стратешки значај..
Карта Московске државе из ХVII века.
© Фото : Provided by the State Museum-Reserve “Kulikovo FIeld”
Према западу од Никољског сабора територија бившег Епифана. Сада се ту налази болница, бивша задруга, братска гробница, трг, центар културног развоја "Врхови Дона", ватрогасна служба.
Шлем који је припадао Фјодору Ивановичу Мстиславском (Турска, XVI век) и двоцевка (1673. године) експонати изложбе "Француска и Русија. Заједно десет векова" на изложби Успенском храму. Изложба, коју су организовали музеји Московског Кремља у години међурегионалне сарадње Русије и Француске, посвећена је вековној историји културних и дипломатских односа земаља.