Овде се бранила Србија: Крст и осматрачница над сенима јунака стражаре

Једно од таквих обележја је меморијални комплекс на брду Врановац, посвећен борцима Ужичког одреда Прве армије војске Краљевине Србије.

Мермерни крст и осматрачница као да стражаре над сенима јунака, чије су кости заувек остале испод столетних стабала, а амбијентална учионица са столовима и клупама дочекује и испраћа све оне који желе да чују причу о херојству српског војника. И не само да чују, већ и да исту, даље преносе.

На зидовима ове својеврсне учионице под ведрим небом налазе се панои богато илустровани фотографијама, топографским картама и текстом о борбама које су се водиле на Врановцу. За путнике намернике, они представљају неку врсту мини часа историје.

А борбе вођене на Врановцу, Чемерну, Троглаву и околним брдима су биле не само значајне, већ би се могло рећи и судбоносне.

Почетком новемба 1915. док је снегом прикривене врхове планина „преоравала“ артиљерија, ибарском клисуром вијугала је непрегледна колона српског народа који се повлачио. Војска, Врховна команда, Влада на челу са старим краљем и више од 100.000 цивила отпочели су своје мучно путовање ка југу, усеком између Столова, Троглава и Чемерна, својеврсним "Вратима спаса".

„Управо овде, на брду Врановац, тог новембра 1915. године вођене су тешке борбе. Током најжешће битке, вођене 9 новембра, борци Другог и Четвртог пука Ужичког одреда предвођени командантом пуковником Иваном Павловићем испољили су велико херојство у борби за слободу. Само у једном дану на Врановцу је погинуло и рањено 119 војника“, објашњава артиљеријски мајор у пензији, Раде Вукосављевић, аутор Меморијала на брду Врановац.

Мајор Вукосављевић је бавећи се проучавањем ратне историје краљевачког краја годинама "копао" по бројним архивима и музејима у Србији, као и у Историјском архиву у Бечу и Војном музеју у Паризу. Своја сазнања, поткрепљена бројним документима међу којима су и ратни дневници, преточио је у четворотомну едицију "Краљево у великом рату". Делић његовог истраживачког рада, а који се односи на битку на Врановцу, налази се на паноима амбијенталне учионице. Међу изложеним фотографијама налази се и фотографија ратне заставе 4. пешадијског пука II позива „Стефан Немања“ коју су српски ратници носили 1919. године на паради победе савезничких снага Антанте у Паризу.

Предавања овог неуморног истраживача неретко одслушају и најмлађи, ђаци основних школа из околних села. Занимљиво је видети како малишани, након одслушане приче, доживе и кроз сликарско умеће искажу славног војсковођу Живојина Мишића или пак гробове знаних и незнаних јунака заувек заспалих на обронцима Врановца, Чемерна, Маглича... Такође се поводом битке на Врановцу у ОШ „Јован Дучић“ у Роћевићима одржава меморијални крос у ком учествују екипе из школа у Каони, Ласцу, Самаилима и Роћевићима.

А у првој недељи новембра, на годишњицу битака које су се за спас Србије у овим крајевима водиле, меморијални комплекс на Врановцу буде претесан за све оне који желе да одају почаст прецима који су животе уткали у разбој ћилима историје.

Зидови амбијенталне учионице на Врановцу, поред приче о храбрости ратника Ужичког одреда посетиоцима „приповедају“ и причу о храбрости бораца са Кошара, Паштрика...

Пано „ Бесмртни хероји слободарског града Краљева“ са фотографијама погинулих у ратовима 1991-2000. године са подручја града Краљева подсећа на оне који су животе дали за слободу Србије у ратовима вођеним на подручју данашње Хрватске, Босне и Херцеговине и на подручју Косова и Метохије.

Фотографије, углавном младих људи, посетиоца Меморијала на Врановцу као да немом молбом преклињу да причу о њиховој жртви не забораве, већ да је даље приповедају, јер мртав војник није онај који је погинуо, већ онај који је заборављен.