Како се наводи, четвртина укупних депозита је у власништву странаца, а само грађани на рачунима у банкама имају укупно 2,65 милијарди евра.
"У односу на исти упоредни период 2022. године када су износили две милијарде 322,9 милиона евра, уовој години депозити грађана остварују раст од 331,4 милиона евра или 14,27 одсто. Краткорочни депозит, чине 90,11 одсто, док дугорочни депозити чине 9,89 одсто укупних депозита у систему”, каже за ТВЦГ Јован Марковић, из Централне банке Црне Горе.
Велико поверење грађана да новац чувају у банкама не прати и раст каматних стопа на штедњу.
И док су каматне стопе на кредите у односу на прошлу годину порасле, на штедњу су пале. Тако банке у просеку узимају 6,47 одсто камате када дају новац, док је свега 0,24 одсто када ви дајете њима, наводи РТЦГ.
Такав однос каматних стопа у Удружењу банака правдају структуром депозита и тврде да је зарада од штедње много већа од просечних приноса.
"82 одсто укупних депозита представљају депозити по виђењу где немате никакаве каматне стопе односно каматног приноса. То вам потпуно мења слику, јер на годишњем нивоу у Црној Гори на црногорским банкама можете да добијете до три посто прихода на депозите", појашњава Братислав Пејаковић из Удружења банака.
Из Централне банке, с друге стране, скупе кредите и јефтину штедњу правдају геополитичком неизвесношћу.
Управо због тога тврде да зарада није мотив онима који држе новац у банкама.
"Имамо геополитичку ситуацију која утиче на грађане да штеде за непредвиђене околности, а не за инвестиције. И заправо је то један од разлога зашто банке имају историјски максимум депозита од стране становништва и привреде, с једне стране, а с друге стране, немају тај притисак да каматне стопе мењају, односно повећавају", рекао је Марковић.