Једино се од Србије, истиче Јовановић, тражи да учини жртву - да уђе у Европску унију или евентуално у НАТО са умањеном територијом што је супротно базичном начелу међународног права да све међународне организације које су отворене за чланство морају да буду отворене под једнаким условима.
Србију доводе пред „страшни суд“
„То кршење међународног права политички Запад је присвојио као право да га тумачи као жвакаћу гуму, да га прилагођава својим тренутним интересним политичким потребама. На “Западу ништа ново” као што је још стари Ремарк рекао. Ово што имамо данас то је реприза на увеличавајућем стаклу онога што је до сада било, а то су разни облици "страшног суда" пред који нас доводе да би нам изрекли неминовност да учинимо оно што од нас очекују и траже. Рокови су се актуелизовали – то мора да буде сада или сутра, а да би се то постигло глас се подиже и претње се предочавају,” објашњава наш саговорник.
Све то, каже Јовановић може да импресионира и уплаши било кога, јер нико не воли да буде пред "страшним судом" али постоји нешто мање видљиво, а то је да цео тај политички захват нема само проблем са нама, него има много веће проблеме на другим странама које не сме да запостави нити да, неком непромишљеном акцијома према нама, угрози своје интересе према другима.
Лидери ЕУ су као тешка артиљерија
Због тога је све ово што су чинили према нама у оквиру техника које подразумевају претње и притиске али не и њихову реализацију, јер би то било контрапродуктивно њиховим интересима. Они желе да нас добију али без ризика да нас отуђе и да други искористе њихову грешку па да повећају присуство овде где мисле да су они господари целе ситуације.
„Све изгледа наоко страшно и тешко за нас – њих шест или седам бисмо могли да назовемо “тешком артиљеријом” или “хаубицама”, а ми смо само обичан стрелац и то би по постави режије требало да постигне учинак. Председник Вучић је назначио да то нису разговори, да то није дијалог, већ тражење извршења онога што су они већ дефинисали и доставили у низу формалних и неформалних политичких аката, ово је само последња форма. Читава једна чета врховних политичара постављају се према једној малој земљи и траже да се улитимативно уради баш како они захтевају. Приштина је ту више као споредни партнер у смислу делања али се у суштини све чини за њу и због ње, а ништа за нас , само што то оптички изгледа као да су две стране у дијалогу које треба да превазиђу тај проблем признавања,“ рекао је Јовановић.
Да то прихвати, Србију би наградили суспендовањем свих тих претњи разним мерама одмазде и неким врстама санкција или би само остале у ваздуху без практичне примене.
План је да ЗСО постане аморфна маса
Нови план који нам је предочен за Косово и Метохију, каже Јовановић, није променио суштину, већ само форму. Курти, који га је већ прихватио се, оцењује дипломата, са својим ствараоцима само сврстао у притиску на нас али није дао никакав конкретан знак уверавања да се нешто код њега мења.
Први камен спотицања који је и довео до ове ситуације је неизвршавање обавезе од пре 11 година о успостављању Заједнице српских општина. Због изговора које је наводио за све то време данас можемо да закључимо, каже овај искусни дипломата, да би том пројекту требало да „извадимо све зубе“ да то буде аморфна маса без потенцијалних претњи за апсолутну доминацију Албанаца на Косову над Србима и то је нешто што је добило одзив на Западу.
„Пре готово пола године европска заједница помињала је 6-7 модела којима су се националне мањине заштитиле али сви ти модели су мањи од првобитног пројекта ЗСО, јер он предвиђа и извршна овлашћења која би колико толико могла да заштите Србе у јужној покрајини. Међутим, то је већ најављивање да би првобитни пројекат ЗСО могао да буде ревидиран, разводњен, да му се извуку кости и да остане само меко месо. То је сада последњи чин чиме би и ЕУ одступила од своје обавезе коју је прихватила пре више од деценије као посредник чиме би изгубила сваки кредибилитет,“ рекао је он.
Све то доводи до закључка, сматра Јовановић, да великим центрима моћи не треба веровати, јер не држе ни до писаних ни до усмених договора.
Надају се да ћемо престати да се боримо
Правно технички говорећи, ми тренутно присуствујемо повлачењу једне стране потписнице Бриселског споразума уз кумство или чак директно помагање западних сила. Србији, каже наш саговорник, остаје да одбије даље учешће, што би био храбар потез али са несагледивим последицама. Нама је, упркос свему, неопходно да будемо истурени са заставом борца за мир и безбедност.
„С друге стране, то је неопходно, јер нисмо у могућности да се физички супротставимо онима који су физички далеко надмоћнији, што су већ демонстрирали и актом агресије и проглашавањем наше јужне покрајине за некакву државу иако за то нису имали никакву подршку у међународном праву, напротив. Тако да је садашње вођење преговора са стране Београда тактички исправно, политички беспрекорно али се поставља питање колико је то довољно да нас заштити од даљих узнемиравања,“ рекао је Владислав Јовановић.
Притисци ће се, уверен је он, наставити али целокупан утисак који је Србија оставила отежава примену непопуларних мера према нама, јер би могли да наиђу на сумњичење других који посматрају овај процес.
„Они се ипак надају да наша моћ очувања у садашњем принципијелном ставу није неисцрпна и да ћемо ако нас стално буду притискали доспети на измак моћи и да ћемо у једном тренутку престати да се боримо. То очекивање је у генима западних великих сила које су стекли у претходних 300-400 година када су баратали са много слабијима од себе и натеривали их на прихватање њихових услова.”
Међутим, додаје Владислав Јовановић, и то је проблематично јер се појављује један много значајнији круг тема за који су они непосредније и животиње заинтересовани неголи што је то сам Балкан. Тај фактор времена утиче на убрзавање не само њихових настојања него и ревидирање њихових максималних захтева и очекивања према нама.
26 Октобар 2023, 22:22