"Хелијум-3 је редак на Земљи јер није настао у великим количинама, а накнадно се губио у свемиру. Стеновити део Земље се меша, материјал се пење, хлади и тоне, а током фазе хлађења хелијум се губи у атмосфери, а затим у свемиру", објаснио је геолог Форест Хортон из Океанографског института Вудс Хол у САД.
Како је хелијум-3 завршио у стенама?
Питање је - како је уопште ова ретка форма хелијума завршила у стенама? Све је кренуло давних дана још у време Великог праска, који је приликом стварања свемира ослободио и обиље водоника и хелијума, а ти елементи су током времена учествовали у формирању галаксија.
Научници верују да је наш соларни систем настао пре 4.5 милијарди година из соларне маглине. Након што се облак прашине урушио у супернову, добијени материјал формирао је ротирајући диск који је створио наше Сунце и планете.
Хелијум из соларне маглине је вероватно остао заробљен у језгру Земље током формирања планета. Како је хелијум-3 цурио из језгра, доспео је на површину у облику магме која је на крају еруптирала на острву Бафин.
"Током ерупције је већина гасова из магме “побегла” у атмосферу, с тим да су кристали минерала оливина “заробили и сачували” хелијум који је стигао из утробе Земље", рекао је Хортон.
Ново истраживање подржава идеју да хелијум-3 цури из језгра Земље и то већ неко време, с тим да научници нису у потпуности сигурни када је тај процес започео.
"Лаве су старе око 60 милиона година, а пењање млаза трајало је можда десетак милиона година. Дакле, хелијум који смо измерили у овим стенама је вероватно “побегао” из језгра пре неких 100 милиона година, или можда много раније", наводи Хортон.
Хелијум који цури из језгра не утиче на нашу планету нити има било какве негативне импликације; не реагује хемијски с материјом, те стога нема утицаја на човечанство или околину, наводи се у истраживању објављеном у часопису Нејчр.