Као млад аутор ушао је на велика врата у српску књижевност романом „Топ је био врео“ који је исте године овенчан наградом „Меша Селимовић“. За „Ратне приче“ освојио је Андрићеву награду. Његова књига „Осама“ сага је о људима истраумираним ратом, а „Каинов ожиљак“ смештен је у време пред избијање другог светског рата.
Кецмановића питамо зашто чак ни у првој стваралачкој фази није могао да побегне од теме рата и шта га је спречило да се определи за неке друге, лепше, рецимо љубавне приче.
„То су теме које су за мене биле најинтригантније и које су одредиле период сазревања мог, па и моје генерације. И не мислим да сам ја у том тематском смислу нешто друкчији од многих, мени блиских по годинама. Друкчији сам по томе што је у тадашњој официјелној, да тако кажем академски прихваћеној српској прози, био пожељан приступ тим темама или на један ескапистички начин, са избегавањем суштине проблема и причања о последицама или – што је било ређе али је било присутно – приступ за који су и они који пишу и они који су их подржавали сматрали да ће добро да прође у западном свету“, објашњава Владимир Кецмановић и додаје:
„То је подржавање наратива који је на западу о ратовима у бившој Југославији био пожељан. Сваки наратив који је тако чврсто постављен не може да буде тачан, али овај је био изразито нетачан и ја сам напросто писао доводећи у питање тај наратив. Пошто сам видео шта се пише и ради, хтео сам да се истином догађаја супротставим ономе што је лаж. Мислим да сам по томе био занимљив, а не по самој теми, јер официјелна књижевност се бавила тим темама као и ја.“
О предности која му је омогућила да искуствено посведочи сопствену истину, Кецмановић каже:
- Искуство је сугурно предност. Али, имате цео низ писаца који су искуствено могли да посведоче и више од мене, па су сведочили уклапајући се у владајући наратив. То ми јесте помогло али није то моја кључна разлика у односу на остале писце који су се бавили том истом темом, бар не у односу на један део њих. Верујем да у оној мери у којој буде довољно значајних дела која се супротстављају том лажном наративу – у тој мери ћемо остати велика књижевност. Ако их не буде – онда ћемо престати то да будемо.“
О новој књизи која ће пред читаоцима бити почетком пролећа, не открива много. Ипак, признаје да ће нас изненадити – темом којом ће искочити из досадашњих:
„Не могу да откривам о чему је реч, али рећи су да то овога пута неће бити роман.“