ЕКОНОМИЈА

Завршени разговори с ММФ: Србија испунила све квантитативне циљеве за крај јуна

Народна банка Србије саопштила је да су данас завршени разговори мисије Међународног монетарног фонда с делегацијом Србије и да је закључено да су сви квантитативни циљеви за крај јуна 2023. испуњени, као и да програм структурних реформи добро напредује.
Sputnik
Разговори су вођени у оквиру другог разматрања резултата спровођења договореног економског програма, у склопу стендбај аранжмана који је закључен у децембру 2022. године.
Током двонедељних разговора мисије разматрана су актуелна монетарна, фискална и макроекономска кретања и пројекције, и закључено је да макроекономски резултати у оквиру програма остају јаки, уз опоравак раста, текућу дезинфлацију, смањење дефицита текућег рачуна, рекордно високе девизне резерве и отпорно тржиште рада, саопштила је Народна банка Србије.
Како је наведено, српска привреда се добро опоравља од прошлогодишњих глобалних енергетских шокова, упркос бројним изазовима из глобалног и регионалног окружења.
Изграђени су значајни бафери за одбрану од бројних шокова као што су јаке девизне резерве, релативно низак јавни дуг, одржива динамика спољног дуга, добро капитализован и ликвидан банкарски систем.
ММФ констатује и да је очувана је финансијска стабилност у земљи, девизне резерве које премашују 24 милијарде евра су на рекордном нивоу, наставља се снажан прилив страних директних инвестиција, незапосленост је на историјски ниском нивоу.
Успешна аукција државних хартија од вредности деноминираних у динарима која је недавно организована, уз снажно интересовање страних инвеститора, сведочи о снажним економским резултатима Србије, констатује ММФ.
С обзиром на снажну акумулацију девизних резерви и фискалних бафера, српске власти су предложиле да се аранжман третира као аранжман из предострожности почевши од садашње ревизије, што је једну ревизију раније него што се очекивало приликом одобрења аранжмана, наводи се у саопштењу.
Током разговора, гувернерка Јоргованка Табаковић истакла је да се у Србији спроводе добре политике и да су реакције правовремене, што се види и по очуваној макроекономској и финансијској стабилности земље, којој битно доприноси и очувана релативна стабилност курса динара, наставку одличних трендова на тржишту рада - расту запослености у приватном сектору од преко 50.000 људи у последњој години дана (закључно са августом ове године) и реалном расту просечне зараде.
О доброј политици сведоче и обезбеђене рекордне девизне резерве земље од 24,2 милијарде евра крајем септембра уз даљи раст у октобру, чиме су за 25 одсто више него на крају прошле године и за преко 80 одсто више него пре пандемије, рекордна динарска штедња, која премашује 118 милијарди динара, очувана стабилност банкарског сектора - адекватност капитала банкарског сектора износи преко 22 одсто, показатељи ликвидности су знатно изнад регулаторних захтева, а учешће проблематичних кредита на нивоу око три одсто упркос вишеструким кризама.
Такође, постоји рекордан извоз робе и услуга и наставак високог и диверсификованог прилива страних директних инвестиција.
У осам месеци ове године извоз робе и услуга виши је за близу 12 одсто међугодишње, а у делу робне размене имамо раст извоза од 7,3 одсто, чему, упркос слабијој екстерној тражњи, доприносе и инвестиције из претходног периода, које шире извозну понуду.
То се пре свега односи на прерађивачку индустрију, у којој је извоз порастао у 17 од 23 области на међугодишњем нивоу, рекла је гувернерка.
У оквиру извоза услуга, извоз ИКТ сектора повећан је за око 35 одсто током осам месеци, опредељујући преко трећине раста (37 одсто) извоза свих услужних делатности.
Прошле године смо имали рекордан прилив страних директних инвестиција од 4,4 милијарде евра, а њихов снажан прилив, чак и већи, настављен је и у осам месеци ове године.
Нето прилив страних директних инвестиција готово је четири пута већи од дефицита текућег рачуна, што је доприносило и јачању апрецијацијских притисака и даљем расту девизних резерви земље, наводи НБС.
За наредни период Мисија Међународног монетарног фонда оцењује да ће инфлација на крају године бити на нивоу од око осам одсто, уз враћање у границе циљаног распона Народне банке Србије од 3 ± 1,5 одсто у току 2024. године.
Очекује раст бруто домаћег производа од три одсто у 2024. години, чему ће доприносити опоравак домаће тражње, пројектује значајно смањење дефицита текућег рачуна платног биланса, на испод 2,5 одсто бруто домаћег производа, у условима нижих цена енергената и континуирано снажног извоза.
"Обезбеђене рекордне девизне резерве и релативна стабилност девизног курса динара према евру коју смо очували током свих претходних епизода повећаних међународних ризика, били су и остају важан стуб одбране стабилности Србије током свих глобалних криза", рекла је гувернерка Табаковић.
Они, како је навела, остају важан елемент извесности пословања и важан стуб очувања и финансијске стабилности земље.
"За нас нема дилеме у погледу политика које ћемо водити у наредном периоду. Верујем да смо нашим резултатима доказали да се и у наредном периоду може очекивати да заједничке и координиране мере Владе Србије и Народне банке Србије успешно одговоре на изазове из окружења. Поновићу оно што често говорим - Србија је у добрим рукама”, закључила је гувернерка Табаковић.
Коментар