Свега месец и по дана од пробоја Солунског фронта, прешавши 500 километара под борбом за само 45 дана, војници Прве армије, под командом Војводе Петра Бојовића умарширали су у престоницу. У Ослобођени Београд, први је ушао 7. пешадијски пук, зато што су га чинили војници из главног града.
После четири године ратовања, Београд је дочекао слободу.
Одушевљено, али малобројно становништво спонтано се окупило и китило заставама, цвећем, и по традицији, пешкирима, војнике који су прошли кроз разрушени и опустошени град. Завршетак Великог рата, Београд је дочекао као један од најразоренијих градова Европе.
Спомен-костурница бранилаца Београда 1914—1918
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Престоница је, како се процењује, почетком Првог светског рата имала око 90 хиљада становника, да би ослобођење дочекала са свега 10 хиљада.
Велику победу у Првом светском рату Србија је скупо платила, претрпевши заправо геноцид који јој међународна заједница не признаје. Србија је изгубила између 1,1 и 1,3 милиона становника, што је чинило готово трећину укупног становништва и чак око 60 одсто мушке популације.
Оргинални топ као део композиције спомен-костурнице бранилаца Београда 1914—1918.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
За храбро држање у рату, српска престоница је 1920. одликована француским „Крстом витеза Легије части“.
Ослобођење Београда у Првом светском рату се обележава полагањем венаца на Спомен-костурницу браниоцима Београда 1914-1918 на Новом гробљу.
У крипти спомен-костурнице смештеној у основи монументалног споменика почивају кости 3.529 знаних и 1.074 незнана јунака. Имена идентификованих била су записана у великој спомен-књизи „Националном јеванђељу“ која је некада стајала на посебном постољу у централном делу „београдског Зејтинлика“.
Костурница бранилаца Београда 1914-1918. године грађена је од 1927. до 1931. године, по пројекту руског архитекте и вајара Романа Верховскоја. Фигуру војника урадио је вајар Живојин Лукић, бивши ратник.
У подножју споменика је огромна фигура смртно рањеног орла, са уздигнутим канџама и раширеним крилима који персонификује пораженог непријатеља
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Споменик и костурница су изграђени добровољним прилозима преживелих сабораца окупљених у Удружење резервних официра и ратника, најмоћнијег ветеранског удружења у Краљевини Југославији које је својим бројним активностима радило на очувању сећања на страдале борце, као и побољшању положаја преживелих као и Београдске општине, и то на месту на коме се претходно налазило Српско војничко гробље.
На споменику стоји и натпис: „Браниоцима Београда Удружење резервних официра и ратника 1931.“