Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен састала се у Сарајеву са српским и бошњачким чланом Председништва БиХ, Жељком Цвијановић и Денисом Бећировићем, као и са председавајућом Савета минисара БиХ Борјаном Кришто.
Ћутање значи одобравање
Фон дер Лајенова је у Сарајево допутовала из Београда, а ово је уједно и последња станица њене балканске турнеје која је трајала четири дана, и завршена је речима да „без реформи нема ни новца од ЕУ за БиХ".
Реформе о којима је Фон дер Лајенова поменула су у склопу 14 тачака које је ЕУ својевремено испоставила БиХ ако желе да постану кандидати за улазак у ЕУ, а међу којима су у реформе које обухватају правосуђе и одлазак страних судија из суда БиХ.
Управо на тај момент је председницу Европске комисије у разговору упозорила Жељка Цвијановић, српски члан Председништва БИХ, рекавши јој да ка остварењу тог циља „види као сметњу на европском путу то што један појединац, био високи представник или не, може да замењује оно што јесте рад парламената, а у коначности и рад влада и Савета министара".
С обзиром да је Фон дер Лајенова на ово одговорила ћутањем поставља се питање да ли је и она свесна да присуство и улога Кристијана Шмита у БиХ само штети.
Бањалучки политиколог Анђелко Козомара на ово питање али и о посети председнице ЕК у целини каже:
„Знамо да су Шмит и председница ЕК из исте државе, Немачке, и да она против Шмита никада неће директно, посебно не јавно, да иступи и каже да је он непотребан или нешто друго, али и тим ћутањем на неки начин је дат сигнал да се слаже са оним што је Жељка Цвијановић рекла.“
Види се да је Сарајево проблем
Невоља је, међутим, напомиње наш саговорник, што је Жељка Цвијановић Српкиња, а Срби у овом моменту, поготову у Европи и Немачкој, нису толико популарни, јер нас и даље виде као „лоше момке“, не баш као деведесетих, али и сада су Срби по њима „реметилачки фактор“ на Западном Балкану.
„Међутим, одлазак странаца из Уставног суда БиХ је једна од две кључне ствари на којима ЕУ инсистира. То је чињеница и Република Српска то истиче од самог почетка, као и ЕУ. Председница ЕП не може сада да мења те ставове које је усвојио Савет ЕУ, као што не може да се промени чињеница да су то муслимани у БиХ од почетка одбили, и рекли да то неће да прихвате све док БиХ не буде на вратима ЕУ, дакле све до 2030. године,“ указује Козомара.
Наш саговорник је скептичан по питању ентузијазам који је европска комесарка испољила о агенди о убрзаном пријему држава Балкана, па самим тим и БиХ у ЕУ јер је, каже, велико питање шта ће се десити са том организацијом на крају.
И у ЕУ свесни да оваква БиХ не може да функционише
„Мене лично ова посета много подсећа на посету Џејмса Бејкера и других министара спољних послова пред распад СФРЈ, када су такође обећавали силне милијарде долара, ако се спроведу одређене реформе. Чини ми се да се историја сада понавља, јер очигледно да су и у ЕУ постали свесни да оваква БиХ као држава у срцу Европе не може да функционише и да треба предузет радикалније мере,“ сматра Козомара.
Наравно, додаје наш саговорник, они то не кажу тако транспарентно већ увијено у реформе потпуно свесни да те реформе не кочи РС већ Сарајево. Међутим, како каже Козомара, тешко да ће Сарајево да се „уразуми“.
Иначе, Урсула фон дер Лајен упознала је БиХ са новом одлуком која је ЕУ донела о финансијској помоћи у висини од шест милијарди евра за земље овог региона чији ће део колача припасти и БиХ ако буде извршила захтеване реформе.
Уочи доласка Урсуле вон дер Лајен Представнички дом Парламента БиХ једногласно је усвојио резолуцију у којој је позвао ЕУ да отвори преговоре о чланству БиХ. Актуелна власт је у протеклих годину дана усвојила пет закона коју су део мишљења Европске комисије, но постоје критике да неки од њих нису усклађени с европским стандардима. У новембру, тачније осмог, требало би да Европској унији буде уручен и извештај о напретку БиХ.