Стручњаци су прво сматрали да у Земљи није остало пуно трагова те древне планете величине Марса, назване Теја, али изгледа да нису били у праву. Наиме, научници из Кине, САД и Велике Британије пронашли су трагове који упућују на то да су делови Теје завршили и унутар Месеца и унутар наше планете.
Решење дуготрајне мистерије
У случају да је то истина, можда је то решење мистерије који мучи научнике више од деценије: присутност густих кластера величине континента, закопаних дубоко испод Земљиног плашта (на дубини од око 2.900 километара), који се обавијају око језгра.
„Наша открића доводе у питање традиционално мишљење о великом удару који је довео до хомогенизације ране Земље. Уместо тога, изгледа да је џиновски удар који је формирао Месец извор хетерогености раног плашта и означава почетну тачку Земљине геолошке еволуције током 4,5 милијарде година“, рекао је Хонгпинг Денг из Шангајске астрономске опсерваторије (СХАО) Кинеске академије наука.
Научници су за кластере материјала који обавијају Земљино језгро сазнали након анализа земљотреса, јер се сеизмички таласи крећу различито кроз различите материјале. Пронашли су велика, густа подручја на граници језгра и плашта - једно испод Африке, друго испод Тихог океана.
Стручњаци су до сада сматрали да ова подручја настају током неког унутрашњег процеса у Земљи, али ново истраживање указује на то да иза њихове формације стоји - Теја. Претходне нумеричке симулације су указивале на то да је највећи део Теје завршио у Месецу, а само делићи у Земљи. Али то не мора бити случај.
Део Теје заглављен у Земљи
Научници већ годинама истражују могућност да је велика количина Теје заглављена унутар Земље и да је тамо и данас. Зато су стручњаци извели нове симулације и пронашли неколико трагова који указују на управо такав сценарио, пише Сајенс алерт.
Први траг је слојевитост Земљиног плашта. У симулацијама се материјал Земље и Теје помешао у горњем плашту у океан текуће магме, док је доњи плашт остао чвршћи. Други су густа подручја материјала. Тим научника је открио да су комади Теје, пречника само неколико десетина километара, могли да потону до границе језгра и плашта, те да се тамо акумулирају и постану подручја густог материјала.
Отприлике два до три одсто Земљине масе, наводе стручњаци, можда долази од Теје. Густа подручја требало би да буду у том случају између два и 3,5 одсто гушћи од Земљиног плашта и богатији гвожђем.
Та теза може да се тестира, јер ако са Месеца добијемо узорке материјала из плашта, који су доспели на површину приликом удара, можемо их упоредити с кластерима око Земљиног језгра и видети да ли имају исте хемијске карактеристике, наводи се у истраживању објављеном у часопису „Нејчр“.