Тинтинабулуми су антички пандан данашњим хватачима ветра, али је њихова улога и симболика у римском свету била далеко слојевитија и значајнија, каже за Спутњик директор Археолошког парка Виминацијум Миомир Кораћ.
Они су качени испред врата кућа или соба, да правећи звук на ветру, али и својим необичним изгледом, растерују зле силе и урокљиве погледе.
Ископавање стамбених градских четврти
Протекло лето на археолошком налазишту Виминацијум остаће запамћено по обновљеним ископавањима на простору цивилног насеља.
Ако се изузму истраживања градских купатила и амфитеатра, који су грађевине јавног карактера, ово су прва ископавања након пола века усмерена на стамбене градске четврти.
Тинтинабулум, примерак из музеја у Напуљу
© Фото : Спутњику уступио Миомир Кораћ
Стручну екипу којој је овај задатак поверен чине Саша Реџић, Илија Данковић, Младен Јовичић, Кристина Живковић и Петар Којадиновић.
„План истраживања је подразумевао да први ископи буду усмерени на главну виминацијумску улицу – децуманус. Након лоцирања улице, широке 10,40 м, и ископавања сложене канализационе мреже, на ред је дошао простор јужно од декумануса. На овом простору се налази колонада стубова који су припадали згради великих димензија чије истраживање тек предстоји“, каже Кораћ.
Управо испред ове зграде су археолози ове недеље дошли до новоготкрића:
„Пре свега, установљено је да је зграда настрадала у пожару, приликом којег се трем срушио и пао на земљу. Након уклањања остатака архитектуре, на некадашњем тлу откривен је тинтинабулум који је деловао као амајлија за врата. Оне су биле окачене близу прагова у радњи или кући, испод перистила (око унутрашњег дворишта или баште) поред спаваће собе или венереума, где би их ветар изазивао да звецкају“.
Против злих духова
Направљене су да звоне као звона на вратима, а низ њих је био везан за уже закачено за звоно, јер се веровало да звуци звона одвраћају зле духове.
„Комплетни изглед виминацијумског примерка ће бити познат након конзервације, али оно што је већ сада очито је да је централни део композиције чинио тзв. фасцинум, магично биће са телом у виду крилатог фалуса на ногама, са својим властитим фалусом и репом у виду фалуса. На фасцинум су била окачена четири звона“, наводи Кораћ.
За Римљане, истиче Кораћ, овакви предмети нису имали еротски или ласцивни карактер, већ је овај део људског тела сматран за ефикасно оружје у борби против урокљивог ока, а био је и доносилац среће:
„Зато су израђивани амулети у виду фалуса, често ношени од стране деце, урезивани су и цртани на зидовима, налазили су се на пехарима за испијање вина. Представљани су јавно, на видним местима, да призову просперитет, и да одврате лопове и друге неподобнике“.
Управо из овог разлога је власник зграде у Виминацијуму окачио тинтинабулум испред своје капије:
„Сматрао је да да тај предмет има моћна магијска својства која могу да му помогну. Римљани су иначе практиковали коришћене разноврсних амулета чија је улога била да заштите, излече или да им донесу неку апстрактну добробит. Археолошка сведочанства нам говоре да становници Виминацијума нису представљали изузетак у овом погледу“.