Експерт сматра да би у најгорем случају ескалација на Блиском истоку могла да доведе до повећања цене нафте на 150 долара за барел (тренутно се продаје за 85,36 долара по барелу).
„Глобалне економске последице овог сценарија су озбиљне“, упозорио је Дако.
Глобална економија ће, према његовом мишљењу, ући у умерену рецесију, а глобално тржиште акција ће пасти.
Главни економиста Светске банке Индермит Гил приметио је да свет „проживљава два енергетска шока одједном” - рат између Израела и Хамаса и сукоб у Украјини. Експерт је навео да је сада почела „једна од најнестабилнијих фаза економског развоја“.
Регион са најмрачнијим изгледима је, према речима његовог заменика Ајхана Косеа, подсахарска Африка, где је укупна производња пала за 3,3 одсто ове године, још пре почетка сукоба у Гази. Ова места, према Косеу, „већ су проживела изгубљену деценију“, а сада „треба да размислимо о још једној“. Што се тиче енергетског тржишта, „догађаји на Блиском истоку неће остати на Блиском истоку“, већ ће имати глобалне последице, предвиђа он.
Банк оф Америца верује да ће могућа ескалација која укључује Иран довести до скока цена нафте на 120–130 долара по барелу. Ако се глобалне залихе смање, на пример, за два милиона барела, цена може да пређе 150 долара, а ако се Ормуски мореуз (који повезује Персијски залив на југозападу са Оманским заливом на југоистоку) затвори за танкере, може порасти и до 250 долара за.барел.