Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је резолуцију којом се апелује на Сједињене Америчке Државе да укину ембарго против Кубе који је на снази од 1962. године.
Резолуцију под називом „Неопходност окончања економског, комерцијалног и финансијског ембарга које су САД увеле против Кубе“ подржало је 187 држава. Нису гласали Молдавија, Сомалија и Венецуела.
Према подацима кубанских власти, штета по економију државе услед санкција износи 159 милијарди долара.
Америка спала само на Израел
Америчке санкције Куби немају никакву оправдану основу и представљају еманацију апсолутне моћи кажњавањем земље која се није покорила политичкој моћи САД, каже за Спутњик бивши шеф дипломатије и амбасадор СРЈ при УН Владислав Јовановић. Реч је о најнемилосрднијој, најдужој и најмање оправданој казненој мери економске природе у историји.
Ако је испочетка можда и постојао некакав разлог за санкције, касније није било никаквих основа да Американци наставе да блокирају Кубу, али су наставили по инерцији. Међутим, амерички савезници одавно не могу да прогутају ту горку пилулу.
„Амерички савезници су одбијали да кажњавају Кубу и тако одржавали са њом некакве односе. Делом и због тога што је Куба део шпанског света и говорног подручја, а са друге стране, Европа није могла да се солидарише са најгором могућом мером политичке одмазде коју је Америка учинила према тој земљи. И овог пута су те земље гласале против, а Америка је остала сама са Израелом као и у другим ситуацијама кад је једино Америка била са Израелом кад га је подржавала у Генералној скупштини у разним приликама. Чак је користила и вето у Савету безбедности“.
Пораз у Генералној скупштини
Американци не маре много за очигледан политички пораз у Генералној скупштини и иду даље за циљем ког су зацртали економски, политички и војни моћници, али тиме све више деградирају себе у очима остатка света, додаје Јовановић.
„Савезници Америке овог пута, као и у ранијим сличним ситуацијама, нису могли да се солидаришу са САД јер би то било против њихових интереса и они су и у време најтеже америчке блокаде градили своје односе са Кубом. Имали су негативан однос према природи власти на Куби али су одбијали да стану уз Америку која апсолутно осуђује Кубу и кажњава је најгорим могућим казнама“.
Уздржаност Украјине – политичка нужда
Украјина је потпуно зависна од америчке политичке воље и војне помоћи, али са друге стране мора водити рачуна о Европској унији којој жели да се придружи и зато је остала уздржана током гласања.
„Украјина не сме бити изузетак да боде очи онима који би требало да је прихвате у своје наручје, како јој се обећава. Хоће ли се то икада остварити, то је друго питање. То је политичка нужда за Украјину јер она иде за Америком и не супротставља се њеној политичкој вољи у односу на Кубу, али са друге стране, не жели је подржи стопроцентно да не би покварила шансе за улазак у ЕУ, што јој неки центри у ЕУ стално обећавају“, закључио је Јовановић.