Колико ратова Америка може да води у исто време /видео/

Иако америчка министарка финансија Џенет Јелен самоуверено, а уз то и крвожедно, тврди како САД „сигурно могу да приуште два рата“, ствар је у томе што онолико поскупљење – с две на 8 хиљада евра по комаду – може само да буде последица деловања економског принципа понуде и потражње, које не може да буде решено простим штампањем новца. Макар то били и долари.

Наиме, нису гранате, као симптом укупног стања у коме се налазе НАТО армије и њихова војна индустрија, поскупеле четвороструко зато што их има превише, него премало. Другим речима, поставља се питање стварних капацитета најуспешнијег војног савеза у историји, како НАТО воли себи да тепа, и у оквиру њега, наводно најмоћније, или само најскупље војске у историји, америчке.

Ово питање – „колико ратова може Америка да води у исто време?“ – поставља и престижни амерички магазин „Форин полиси“, уз нелагодно опажање да „противници широм света осећају да се Вашингтон исувише растегао“.

Добар разлог за такав осећај, узгред буди речено, пружа и откриће „Блумберга“ да су европски НАТО савезници, од громко обећаних милион артиљеријских граната за Украјину за годину дана, за нешто мање од годину дана успели да добаце тек до 30-ак одсто обећане количине. Разуме се, не зато што желе да поштеде Русе већ стога што, једноставно, немају чиме да им науде више.

А изгледа да није много функционалније ни са друге стране Атлантика. Згодан пример је уговор о производњи нових ракета „стингер“ који је Пентагон потписао са корпорацијом „Локид Мартин“ како би се надоместило све оно што је потрошено против Русије. Али то што им је потребно биће произведено тек за пет година, јер тренутно индустријски капацитети, једноставно, не постоје; делом и зато што, како проистиче из недавног извештаја америчког Конгреса о војно-индустријској бази САД, Пентагон нема практично никакву контролу над војно-индустријским комплексом, што је довело до стварања чепова у производњи, па и гашења читавих појединих сектора који нису сматрани довољно профитабилним. Што је до изражаја дошло већ у првом озбиљнијем рату у коме Америка посредно учествује.

А сада се, да сву ту несташицу учини и кудикамо израженијом, на Украјину надовезао и рат на Блиском истоку.

Штавише, опомиње „Форин полиси“, „с Вашингтоном увученим у велике ратове у Европи и на Блиском истоку, и Пекинг би могао да види прилику за агресију“ јер су „САД већ опасно растегнуте. Ова криза“ – мисли се на Блиски исток – „заиста тестира тврдњу Бајденове администрације да Сједињене Државе и даље могу да постигну све“.

Истоветно опажање у вези с бројем отворених фронтова, иначе, стиже и са друге стране фронта у овом хибридном (трећем светском) рату. Па тако и Александар Дугин указује да је услед „суровог бомбардовања Газе коначни губитак америчке контроле над исламским светом тоталан и неповратан. Сада глобалисти морају да се истовремено боре с Русијом, Кином и светским исламом. Ако ово није Трећи светски рат, шта је?“

Трећи светски или само хибридни на различитим фронтовима, тек, занимљива опомена да „перспектива три рата представља претњу по америчку доминацију“ стигла је преко „Фајненшел тајмса“ још пре него што је све ово почело, у децембру 2021. која сад делује као давна прошлост. „Деценијама су амерички војни планови били засновани на идеји о способности за вођење два истовремена рата у различитим деловима света. Али чак ни најмрачнији стратези нису планирали три рата у исто време“. А то би, како се тада изразио бивши шведски премијер Карл Билт, „представљало смртну пресуду за светски поредак који је“, додао је уз немилосрдни цинизам, „деценијама био темељ глобалног мира“.

Елем, напоменуо је тада „Фајненшел тајмс“, „Бела кућа је свесна опасности“ од истовременог сукоба са Русијом, Кином и Ираном, те зато „зна да мора да бира своје битке – или ризикује да постане опасно презаузета“…

Непуне две године касније, иако се рат против Кине (још) не води оружјем а ни Иран још није увучен у отворени рат на Блиском истоку, један од експерата магазина „Форин полиси“ – Ема Ештон из Програма за обнову велике америчке стратегије – опомиње да Америка заправо „никада није била способна да води рат на три фронта истовремено, чак ни на врхунцу униполарног момента… Не можете кредибилно припретити да ћете одвратити другу земљу ако немате војне капацитете и став којима ћете подржати ту претњу.“

С тим вези, иначе, вреди приметити и да је и утицајни Центар за стратешке и међународне студије из Вашингтона закључио да ”америчка војно-индустријска база није спремна за могући сукоб с Кином”, те да су симулације показале да би арсенали Америке, Велике Британије и Француске били испражњени кроз само неколико недеља.

Упркос томе, међутим, расположења за рат не мањка. Други експерт магазина „Форин полиси“, Метју Крениг из Атлантског савета који саветује и амерички Конгрес кроз Комисију за стратешки став Сједињених Држава, препоручује „снажну америчку одмазду против Ирана како би се свет подсетио да САД остају једина светска војна суперсила, а и да се нешто страха врати у срца Си Ђинпинга и Путина… Понекад је“, прети овај стручњак, „ескалација једино решење“.

Да ли је ескалација једино решење, и куда води такво решење? Може ли Америка да приушти рат на више фронтова истовремено? И шта може да обузда њене опасне амбиције?

O овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили историчар Саша Адамовић и војни аналитичар Љубан Каран.