За разлику од Јокића Вучевић је заиграо за своју Црну Гору и остварен је солидан резултат.
Ипак, апсолутни хит Мундобаскета је била Србија која је освојила сребрну медаљу без великог броја звезда.
„Србија је Србија. Играче којих није било су сјајно надоместили неки други момци који одлично играју у својим клубовима. Имају искуство играња на врхунском нивоу, наступају у најјачим лигама и није им био проблем да се уклопе. Србија има страшан фонд играча и њима није толико проблем да замене неког ко није ту. Срби кроз историју имају фантастичне тренере, а Светислав Пешић је један од њих. Култура кошарке коју они гаје деценијама је за наклон и јако добро знају што треба за добар резултат. Све битне утакмице су одиграли сјајно, чак и финале, али је Немачка била боља. Србија је направила фантастичан резултат, били су други и квалификовали су се на Игре у Паризу након што су прескочили Токио“, рекао је Вучевић.
Србија је била без Николе Јокића, а Вучевић је опширно причао о свом колеги и бранио је његову одлуку да узме одмор током лета.
„Тих напада на Николу је било превише и били су непотребни. Да не кажем нешто горе. Никола је 11 месеци без престанка играо кошарку. Откако су им почеле припреме за Евробаскет прошле године, све до краја финала НБА лиге. Није само играо него је радио све за своју екипу, одвео ју је до титуле првака. У плеј-офу је сваку утакмицу играо по 35, 40 минута и водио је Денвер до титуле. Нико ко се не бави овим послом појма нема колики је напор потребан за то. Спортиста који је на врхунском нивоу с времена на време треба одмор, да се ресетује од кошарке и то је нормално. Могу разумети навијаче да су незадовољни, али они не играју кошарку, не баве се спортом и не знају како ствари функционирају. Њих још могу схватити, навијачи на то гледају из другачијег угла, али не волим кад негативне коментаре шаљу неки бивши спортисти. То није у реду. Никола је ипак одлучио да дође на Игре и игра за Србију и свака му част на томе јер верујем да би пуно спортиста одбило то да уради после коментара 'не треба нам никад више, били смо други без њега'. Никола је такав, он је одлучио да игра, али разумео бих да је одбио. Кад је донео титулу Денверу, цела Србија му је скандирала, а онда, пар дана након тога, кад се дечко одлучио да одмори, онда све најгоре о Николи. Тотално безвезе. Рекао бих да је такав став проблем менталитета људи на Балкану. На Западу ни изблиза није тако. Гасол, Новицки, Паркер, па сад и Јанис, такође су пропуштали такмичења. И шта се догодило? Ништа. Већ на идућем би се појавили. Једино је код нас увек драма. Потребно је само мало разумевања за спортисте и треба прихватити чињеницу да су се времена променила, да није исто као што је некад било и да се кошарка променила. Шта мислите, да мене нису нападали кад сам одлучио да паузирам на прошлом Евробаскету? Наравно да јесу, али кад сам се вратио, све је било опет супер. Само се надам да ће се спортска култура код нас променити“.
Вучевић је осведочени навијач Црвене звезде, али није сигуран да ли ће икада обући црвено-бели дрес.
„Радо погледам Евролигу, али нисам сигуран да је повратак могућ. Често ме то питају ту у Чикагу. Овде је јака српска заједница и добар део њих навија за Звезду. Стално ме моле да одем у Звезду. Нисам сигуран је ли то изводљиво. Планирам да играм још дуго, желим да играм докле год могу. Из данашње перспективе мислим да бих пре завршио каријеру, него се вратио у Европу. Да ме неко погрешно не схвати, не потцењујем Звезду ни било који други европски клуб, али године су ту, нисам више исти играч. Кад бих се вратио, мислим да не би то било оно право, а не желим да на крају каријере покварим утисак. У Европи се игра другачије и требало би да се прилагодим томе, а то је много теже кад си старији. Међутим, никад не реци никад, ко зна, можда једног дана променим мишљење".
Вучевић је одговорио и на питање зашто је Новак Ђоковић на мети напада западне јавности.
„Јако комплексно питање на које је тешко дати јасан одговор. Мислим да је у доброј мери разлог то што Новак долази из мале Србије и као да не желе да га прихвате у свом друштву. Као да га сматрају недостојним да буде ту. Да је Американац, сигуран сам да би прича била другачија. Овако ми се чини као да сматрају да је залутао међу њих, као да га терају. Не знам, шта год да каже, њима смета. Резултат би требало да буде мерило, а он је према томе најбољи у историји. Против пуно тога се бори на свој начин, не боји се да каже шта мисли и многима то смета. Новака то превише не дотиче, без страха износи своје ставове и није га брига хоће ли се већина сложити с њим. С поносом увек наглашава одакле је и ја то јако ценим. То што он проживљава није лако, да се то издржи, треба бити изузетно ментално јак и фасцинантно је како се добро носи с тим. Упознао сам га, имао сам прилику неколико пута да причам са Новаком и могу рећи да се ради о сјајном момку и невероватно скромној особи. За мене је најбољи тенисер икада, а како сматрам да ће још јако дуго трајати, нећу се зачудити ако о њему ускоро будемо причали као о једном од највећих спортиста свих времена", завршио је Вучевић разговор за Индекс.