“Погледајте само око себе, не смете ни да ходате гробљем спотакнућете се о неки споменик , само трагови полупаног камена говоре да овде почивају људи који су свој живот дали овом граду, желећи да бар у смрти одморе, али не дају ни то злобници”, каже један од угледних Митровчана коме су овде сахрањени отац и мајка.
“ Мом оцу је још пре више од једне деценије поломљен споменик, из године у годину смо ми долазили и усправљали споменик, а они потом долазили и поново га ломили и бацали све док га једне године нису однели одавде. Коме треба споменик не знам, али сам чуо да албанске фирме које се баве грађевином узимају и прерађују овај мермер. Наш народ каже како садили тако жњели, па нека и они мирно спавају док им је на кући мермер са споменика мог покојног оца”, каже разочарани старији човек док показује руком место где је споменик некада био као и трагове који још стоје куда су машинама по земљи вукли споменик.
“Раније су нам неке хуманитарне организације нудиле да наводно обнове споменике и целокупно гробље, али то је остало мртво слово на папиру. Албанци желе да ми нестанемо и систематски урушавају и уништавају сваки траг српског постојања. Чак и када би се обновило гробље ја вам гарантујем они исти који га руше свих ових година поново би га срушили”, говоре разочарани људи уз поруку да док су они живи неће заборавити своје мртве и да ће долазити и обилазити гробове предака.