У извештају, у који је РТС имао увид, Европска комисија позива Београд да сарађује у истрази у случају Бањска и да у потпуности примени све до сада постигнуте споразуме у дијалогу са Приштином.
Оцењује са да је Србија поправила степен усклађености са спољном политиком ЕУ, али констатује да нису уведене рестриктивне мере према Русији, као и да су „неке акције и изјаве Србије биле у супротности са спољнополитичким ставовима ЕУ“.
Београд да испуни своје обавезе у оквиру дијалога
Комисија оцењује и да је Србија ангажована у дијалогу о нормализацији са Приштином, али да треба да покаже озбиљнију посвећеност, уложи више напора и направи компромисе како би процес нормализације односа са Приштином кренуо напред.
„Потребно је да Београд испуни своје обавезе у оквиру дијалога и да се посвети пуној примени свих претходних споразума, укључујући споразум о путу ка нормализацији и анекс o имплементацији“, наводи се у извештају.
ЕК од Београда очекује да у потпуности сарађује у истрази о сукобима у Бањској и да лиши слободе и процесуира одговорне за нападе.
Позива на брзо одржавање ванредних избора у општинама на северу Косова уз безусловно учешће Срба и оцењује да је нормализација односа кључан услов за обе стране, које ризикују да пропусте озбиљне прилике ако не буде напретка.
Политичка поларизација у друштву настављена
Говорећи о испуњености политичких критеријума, оцењује се да је политичка поларизација у друштву настављена.
„Још увек треба испунити препоруке ОЕБС-а и Савета Европе о изборном оквиру. Рад парламента обележиле су тензије владајуће коалиције и опозиције, а углавном су посланицима достављани предлози по хитној процедури, што би требало да буде изузетак“, наводи се у извештају и оцењује да „пословник није систематски примењиван, а запаљиви речник у парламенту није санкционисан“.
У области реформе јавне управе Србија, према оцени ЕК, има „умерени“ ниво спремности за чланство у ЕУ, док је у протеклој години остварен „ограничени напредак“, посебно у области електронске управе и е-услуга.
Одређени напредак у правосуђу
Према мишљењу Европске комисије, одређени напредак је учињен у правосуђу.
„Србија је направила важан корак ка јачању независности и одговорности правосуђа благовременим усвајањем већине закона о спровођењу који су практично омогућили примену уставних амандмана из 2022. године, док још треба усвојити два закона о спровођењу: Закон о Правосудној академији и Закон о седиштима и територијалној надлежности судова“, стоји у годишњем извештају.
У борби против корупције постигнут је ограничени напредак у претходних 12 месеци. Учињени су кораци у примени препорука GRECO, тела Савета Европе за превенцију корупције.
„Дошло је до благог повећања броја нових истрага и правоснажних пресуда у случајевима корупције на високом нивоу, али је број нових оптужница опао. Није било случајева коначног одузимања имовине, за шта је потребна евиденција. Србија тек треба да усвоји националну антикорупцијску стратегију и пратећи акциони план, за које је представила први нацрт“, сматра комисија.
У целини, према оцени извештаја, корупција је „распрострањена у многим областима и остаје питање које забрињава“, наводи комисија и наглашава да „постоји потреба за снажном политичком вољом за ефикасно решавање питања корупције, као и за снажан одговор кривичног правосуђа на корупцију на високом нивоу“.
И у борби против организованог криминала постигнут је ограничен напредак у испуњавању прошлогодишњих препорука, посебно у откривању и спречавању кријумчарења миграната и трговине људима.
Ограничен напредак и у области слободе изражавања
Према оцени Европске комисије, ограничен напредак остварен је и у области слободе изражавања.
„Полиција и тужилаштво су брзо реаговали на неколико случајева напада и претњи, радећи са сталном радном групом за сигурност новинара. Међутим, случајеви претњи, застрашивања, говора мржње и насиља над новинарима и даље забрињавају“, наводи се у извештају.
Комисија констатује да је Србија наставила са применом медијске стратегије и да су усвојени амандмани на законе о јавном информисању и медијима и о електронским медијима, оцењујући да ће „нови закони ојачати независност Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и кодификовати улогу Савета за штампу“.
Међутим, законски процес није у потпуности завршен у складу са законодавством и стандардима ЕУ, посебно у погледу власништва над медијима, правилима о државној помоћи и механизмима за заштиту плурализма и уредничке независности, оцењује Европска комисија.
Политички и економски утицаји на медије и даље забрињавају, наводи ЕК и оцењује да „Србија треба да предузме хитне мере како би се супротставила анти-ЕУ наративима које пропагирају бројни медији, као и да се супротстави страној манипулацији информацијама и мешању, посебно у контексту агресорског рата Русије против Украјине“.
Српска економија успорена
У области економије, Европска комисија оцењује да Србија има добар ниво припремљености и да је остварила „одређени“ напредак у прошлој години.
„После снажног раста у 2021. години на измаку епидемије ковида, српска економија је успорена због последица рата у Украјини, што је посебно било видљиво кроз инфлацију и растуће цене хране и енергената. Учињен је напредак у увођењу нових фискалних правила и очувана стабилност банкарског сектора, иако је позајмљивање значајно успорено“, наводи се у извештају.
Замерке због неувођења санкција Русији
ЕК констатује и да је Србија поправила степен усклађености са заједничком спољном политиком ЕУ са 46 на 51 одсто у 2023. години, али оцењује да су „неке акције и изјаве Србије биле у супротности са спољнополитичким ставовима ЕУ“.
„Од Србије се очекује да приоритетно унапреди усклађеност са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, укључујући рестриктивне мере ЕУ према Русији, и да се уздржи од акција које су против ставова ЕУ о спољној политици“, наводи Европска комисија у извештају.
Извештај о Србији биће објављен у Бриселу у среду, 8. новембра, заједно са извештајима о напретку за све земље кандидате за чланство у ЕУ.