„Најважније је да је ЕК препознала јасан напредак Србије у процесу европских интеграција и то је потпуно евидентно. У извештају не постоји ниједна област где је забележено назадовање у односу на прошлогодишњи извештај“, рекла је премијерка.
Она је навела да је напредак забележен у свим областима, осим у три у којима је забележена стагнација, на пример, у рибарству где нисмо усвојили неки акциони план.
Проверићу са ресорним министарством о чему се ради, додала је она.
Брнабићева је нагласила да је напредак забележен у свим кључним областима - владавини права, економији и области основних права, пренео је Танјуг.
Она је захвалила ЕК на раду и труду да процени реформе у Србији у последњих 12 месеци.
Казала је да извештај представља пресек стања ствари шта је Србија у последњих годину дана урадили да приближи законодавство и правни оквир европском.
Економски напредак
Извештај Европске комисије говори да је економија у Србији на добром нивоу припремљености и да је остварила известан напредак, навела је Брнабићева.
„Економија има бољу оцену него прошле године. Известан напредак у развоју функционалне тржишне економије, повећана оцена припремљености за чланство у ЕУ у економским критеријумима“, рекла је Ана Брнабић.
Како је навела, остварен је напредак у погледу усвајања нових фискалних правила, а стабилност банкарског сектора је очувана.
Када је реч о оцени спољне политике Србије, она је казала да нема ни напредовања, али ни назадовања, те да је то последица тога што Србија није увела санкције Русији.
„Али, немамо назадовања. Прошле године смо га имали, тако да бих ја ово уврстила као позитиван осврт у овом извештају“, рекла је Брнабићева.
Што се тиче оцене дијалог Београда и Приштине, навела је, констатовано је да је Србија остала посвећена и ангажована у дијалогу.
Брнабићева је истакла да план раста за Западни Балкан, Србији може донети проширене могућности за пласман роба и услуга из Србије у ЕУ и инвестицију од 0,7 одсто годишњег БДП.
Направљен известан напредак у правосуђу, ограничен напредак у борби против корупције
Брнабићева је изјавила да је према извештају ЕК направљен известан напредак у правосуђу, што је боља оцена него што је добијена прошле године.
„Урадили смо прилично добар посао и ту је констатовано да је предузет низ корака како би се смањио простор за утицај политике на правосуђе“, рекла је она.
Како је рекла, то је нешто са чиме сви грађани Србије треба да се поносе.
„То је тешка реформа и изгурали смо је сами, нисмо ту имали подстицај ни од организација цивилног друштва ни од релевантних организација које говоре да су за европске интеграције, ни, нажалост од опозиције, која говори да је за европске интеграције. Имали смо само кочење и опструкцију тог процеса који је био у највећој мери праћен и подршком од Савета Европе и Венецијанском комисијом и свима осталим. Дакле, изгурали смо ово и настављамо даље, али ту имамо известан напредак и бољу оцену него 2022“, рекла је Брнабићева.
Додала је да је постигнут ограничен напредак у борби против корупције.
„Имали би бољу оцену да смо усвојили стратегију у борби против корупције, преузимам одговорност на себе, нисмо довољно брзо радили, иако сам упозоравала читав тим из Владе Србије да морамо да радимо брже и на време. Оставили смо ствари за задњи час, надали смо се да ћемо брзо добити коментаре ЕК, радили смо са ГРЕКО, имали су додатне коментаре на стратегију борбе против корупције, желели смо да урадимо добру стратегију и зато смо каснили, и због тога је ограничен напредак", објаснила је премијерка.
Нагласила је да гарантује да ћемо се у наредна два до три месеца направити стратегија и узети у разматрање све остале препоруке Савета Европе и ЕК.
„Важно је да је 2022. дошло до повећања броја правоснажних пресуда за корупцију на високом нивоу у односу на 2021. и ту имамо добар напредак. То је оно што се конкретно мери и имамо већи број нових истрага. То су показатељи који су важни за наше грађане“, поручила је Брнабићева.
Жиофре: Проширење централно питање
Проширење заузима централно место у политици ЕУ, изјавио је шеф делегације ЕУ у Србији Жиофре и додао да прилика постоји и да је треба искористити.
„Морамо да радимо више и напорније унутар ЕУ у земљама кандидатима како бисмо остварили циљ - порука је да прилика постоји и да треба да је искористимо“, рекао је Жиофре и додао да је то део много ширег пакета проширења који је данас ЕК усвојила.
Жиофре је рекао да је Ани Брнабић предао са овим извештајем и нови План раста за Западни Балкан који је био део овог пакета, а за који је ЕК предложила да се определи шест милијарди евра, две милијарде бесповратне помоћи док су четири повољни зајмови.
Жиофре је навео да ће средства за земље Западног Балкана, предвиђена Планом за раст, зависити од спровођења реформи, као и да ће се то односити и на испуњавање обавеза предвиђених споразумима између Београда и Приштине и то од Бриселског споразума.
„Када је реч о Косову и Србији, спровођење напретка у нормализацији односа је важан услов и није нужно повезан са понашањем обе стране. Свака страна има свој списак обавеза које мора да реализује од Бриселског споразума па надаље“, истакао је Жиофре одговарајући на питање новинара да ли ће се условљавање одобравања средстава односити и на дијалог између Београда и Приштине.
Имамо читав низ споразума, а последњи у низу је Охридски споразум и његов анекс, рекао је Жиофре.
„Дакле, то ће бити део наше процене испуњавања услова да бисмо одобрили плаћања“, додао је Жиофре.